Службено писмо у Чачку била је искључиво латиница, печати окупационих власти имали су натписе само на немачком и хрватском.
Јула 1916. године окупационе власти у Чачку претресле су књижаре тражећи читанке на ћирилици – без успеха.
Два дана касније, у поновљеном претресу, у књижари Миливоја Жиловића пронађене су и заплењене две ћириличне књиге.
У то време, службено писмо у Чачку била је искључиво латиница, печати окупационих власти имали су натписе само на немачком и хрватском – „Гемеиндеамт” и „Поглаварство општине” – а још маја исте године наређено је да се користи искључиво грегоријански календар.
Ови моменти забележени у студији историчара др Богдана Трифуновића – „Живот под окупацијом” – сведоче по којим је правилима живела читава, окупирана Србија између два новембра, 1915. и 1918. године.
– Желео сам да осветлим једно кратко поглавље у трајању Србије и Чачанског округа, током којег је велика историја напросто прогутала малог човека. Да утврдим како се тих година преживљавало у селу и граду, од чега се боловало или умирало… – објашњава Трифуновић.
Зато је, каже, међу изворе уврстио и мемоаре српских аутора, али и аустроугарских официра, директних актера окупационог режима у Србији.
Др Богдан Трифуновић, докторант Института „Артес Либералес” Универзитета у Варшави, директор је Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис” у Чачку.
Чачак је, иначе, напуштен 1. новембра 1915. године у 16 сати, без борбе и испаљеног метка са српске стране.
Команда војске одредила је др Венцеслава Стејскала, мајора српске војске чешког порекла, да према Женевској конвенцији преда чачанску болницу окупационој сили, што је он и учинио и то у униформи српског официра, коју је одбијао да скине све време окупације, иако је враћен у болницу, на посао.
Сутрадан, 2. новембра, аустроугарска војна команда места наредила је свим власницима да отворе дућане и кафане.
Извор: telegraf.rs
Педесетак активиста и пријатеља Баштионика, у периоду од 13. до 16.11.2018. године посјетиће Косово и Метохију. Ово ће бити прво поклоничко путовање на Косово и Метохију у овом броју, а које организује наше удружење. Један од повода за посјету Косову и Метохији је велики благослов и част које смо добили приликом прошлогодишњег боравка на Светој србској земљи, а то је да наше удружење буде домаћин славе манастира Светих Козме и Дамјана у Зочишту код Ораховца.
У току ходочашћа на Косову и Метохији, поред манастира Зочиште, посјетићемо велике србске светиње и бисере Православља- Бањску, Грачаницу, Богородицу Љевишку, манастир Светих Архангела, Високе Дечане и Пећку Патријаршију.
Посјетићемо и наше вјерне сараднике- браћу и сестре из удружења „Мајка девет Југовића“ и јавну кухињу у новобрдској општини као и Србе у Великој Хочи.
Планирамо да за неколико најугроженијих србских породица, по благослову наших домаћина, прикупимо и уручимо новчану помоћ као симболичну подршку у њиховој борби за опстанак на својим огњиштима. Толико бар можемо.
Уколико сте у могућности да подржите породице које чувају србско име на Косову и Метохији, контактирајте нас. Ваш прилог можете предати у сједишту Баштионика (књижара-галерија „Ризница“) или уплатити на наш жиро рачун.
У сврху прикупљања средстава намијењених манастиру Зочиште, у продају смо пустили мајице по симболичној цијени од 10 КМ.
Такође, можете нам доставити и имена ваших ближњих за молитвени помен у овим светињама.
Жеља свих нас је да ходочашћа на нашу Свету земљу постану традиција.
Догодине на Косову!
Извор: Бастионик.орг
