Бесплатна реклама као путоказ

Јесте, наше тржиште је мало и сами ће увозници унапријед да се извињавају, односно траже изворни жиг, тј. „оригинални бренд“ на паковању. Но, шта пријечи да за тржиште (Српска-Ефбих) то буде на полеђини двописмено?

Извор: Фронтал

Срце куца за завичај

Прва нишка гимназија ”Стеван Сремац”. Јутјуб / Сремац инфо

Нишлију Небојшу Јовановића животни пут је одвео у Жекс, мали француски град надомак швајцарске границе и Женеве. Тамо већ годинама држи школу страних језика и ужива у раду са младим људима. Ипак, свој родни град никад не заборавља и увек му се радо враћа. А недавно је одлучио да своју посету употпуни и обрадује четири ученика нишке Гимназије „Стеван Сремац“ и стипендира њихов десетодневни боравак у Француској током летњег распуста.

Ђаци ће током посете учити француски језик у Небојшиној школи, али и упознавати знаменитости и природне лепоте Француске и Швајцарске, која је у непосредној близини.

Како је Небојша испричао за „Вести“, и сам је пре 20 година био ученик ове гимназије, па није било тешко одлучити одакле ће изабрати стипендисте.

– Одрастао сам у тој гимназији. Био сам првак Југославије у француском језику 1996. године. Тада, као и сада, обожавао сам тај језик. То је одредило мој животни пут, па сам постао професор француског језика и књижевности. Покренуо сам своју школу, радим посао који волим и у коме уживам сваког дана. Не постоји лепши дар у животу него кад можете да уживате у свом послу, а ја сам тај поклон добио – започиње Небојша своју причу.

Награда најбољима

Како каже, одлуку о избору ђака који ће доћи у Француску препустио је својој професорки француског из гимназијских дана, која је „кривац“ што се заљубио у тај језик.

– Она и данас предаје и изабрала је своје најбоље ђаке, оне који учествују на републичким такмичењима и нижу успехе. То су деца која се спремају за студије тог језика, и за њих је сјајна прилика да бораве у земљи где се француски говори и упијају га. Они ће имати пријем у општини града, свакога дана ће ићи на наставу француског у преподневним часовима, а поподне ће бити резервисано за разне активности. Упознаваће град, посетиће Женеву која се налази у непосредној близини. Ићи ће у национални парк, на планину Јуру, а имаће прилику и да се упознају са чарима француског кулинарства. Биће то занимљивих 10 дана дружења и стицања нових знања – каже Небојша.

Сви да помогнемо

Како каже, увек кад људи чују за његову идеју да доведе српске ђаке у Француску, добије позитивне реакције.

– Какве другачије могу да буду?! Увек је лепо када некој вредној и паметној деци можете да приуштите неко лепо искуство. А језик се најбоље учи боравком на том говорном подручју. Ту ће моћи да опробају своја до тада стечена знања, усаврше их и врате се кући с дивним успоменама. Ја се веома радујем и једва чекам да их угостим. Сигуран сам да ће овакво искуство за њих бити додатна мотивација да буду што успешнији – рекао је Небојша.

Он скромно истиче да његов поступак није ништа посебно.

– Сматрам да свако од нас ко живи преко границе, ако има могућности, треба да помогне развој своје земље.Ето, ја могу да понудим наставу француског језика. И сигуран сам да би то урадио свако у мојој ситуацији – закључује Небојша.

Говори 11 језика

Небојша каже да је план да након тога и цело филолошко одељење осети слично искуство и да поклони стипендије што већем броју ђака. Иначе, Небојша говори 11 језика, а четири предаје. У његовој приватној школи језика у Жексу постоји могућност учења чак 15 језика.

Хуманисти из школске клупе

Ученици Гимназије „Стеван Сремац“ заслужили су Небојшин гест не само добрим учењем, него исто толико великим срцем. Диван пример је био када су одиграли представу „Путујуће позориште Шопаловић“ нишком у Позоришту лутака. Представа је била хуманитарног карактера јер је новац од карата био намењен за лечење новинара Александра Николића који се у Турској лечио од леукемије. Ова представа, у режији професорке књижевности Данијеле Гашевић, нишке гимназијале одвела је и на такмичење драмских секција Србије.

Иначе, Гимназија „Стеван Сремац“ ове јесени обележава 141. годишњицу од оснивања. Том приликом, млади глумци показали су колико добро владају и немачким, извођењем представе на том језику, као и комада „Кафана код сломљеног срца“ нишког писца Бранислава Јанковића, а одржано је и такмичење у беседништву.

Ипак, најлепше је било када је цео колектив показао колико је лишен сујете: професори су сели у клупе, а гимназијалци су им одржали предавање.

И наши читаоци уз ђаке

Пример добре праксе када је у питању подршка вредним ђацима су увек и „Вести“ и наша редовна рубрика Хуманитарни мост. Тако, на пример, анонимни добротвор О. В, из Сиднеја, већ годинама сваког месеца без изузетка шаље стипендије за вредне иченике гимназије из Ораховца на Косову, као и за ђака пешака Стефана Пендића са Голије. Ту је и редовна добротворка М. Е, из Франкфурта. која последњих година помаже вредног студента Бојана Мијатовића из Новог Града, који је пре неколико година остао сам са мајком, када му је отац преминуо.


Извор: Вести онлајн

Рада Стијовић: СНИСХОДЉИВОСТ – НАДМЕНОСТ ИЛИ ПОНИЗНОСТ

Примери показују да се у старијим потврдама чешће јавља значење „љубазан, учтив, попустљив, великодушан“, а да је у новије време преовладало значење „понизан“. Када су у питању преводи са руског језика, оправдано је употребити значење „надмен“.


Рада СТИЈОВИЋ

Књижевни критичар, писац, уредник књига Наташа Анђелковић обратила нам се писмом: „Као уредник у Платоу, разговарајући с преводиоцима, сусрела сам се неколико пута у последње време са, за мене, ‘језичком недоумицом’. Ради се о значењу речи, односно прилога снисходљиво. Моје је питање да ли, када се неко према некоме односи снисходљиво, то значи да је он понизан према тој особи или, супротно, да је надмен према тој особи? Ако не грешим, овај облик је настао као спојеница облика ‘сниза се опходити’, али то ми још увек не разјашњава дилему са којом сам се суочила. Ја сам разумела да је то сниза усмерено на оног ко јесте или ко себе свесно ставља у ниску позицију па се из ње опходи према другоме, а ето у разговору са врло еминентним преводиоцем, а потом и током читања неких других превода, дошло је до обрта у разумевању. Врло је могуће да ја грешим у вези с тим, зато би ми било драгоцено да ми разјасните значење ове речи.“

Придев снисходљив пореклом је из руског језика и у руском језику значи, с једне стране, „попустљив, толерантан, благ, трпељив, који није захтеван, који не тражи много“, а, с друге, „који на некога или нешто гледа с висине, охол, надмен“ (глагол снисходит у руском значи „спуштати се, силазити“). Ако су у питању преводи с руског језика, онда је значење „надмен“ могуће и оправдано. Тако је и с прилогом снисходљиво.

Међутим, у српском језику су се развила другачија значења. Шестотомни речник српскохрватскога књижевног језика Матице српске бележи значење „услужан, великодушан, попустљив, љубазан“, а једнотомни Речник српског језика, такође у издању Матице српске, значење „услужан, понизан (човек), који одаје понизност (тон, глас)“. Богата грађа на којој се израђује Речник САНУ казује да се овај придев употребљава у различитим значењима: „благонаклон, услужан, добронамеран, великодушан“ (Према сиротињи питом и снисходљив. Свак је могао на његову племенитост апеловати – Мићун Павићевић), затим, „у великој мери љубазан, учтив, пријатан, предусретљив, односно, који изражава такве особине“ ([То је] мотив о гордим лепотицама које не хају за своје снисходљиве удвараче – Јаша Продановић; Био [сам] веселији, срећнији но обично. Јер сам вас видео тако добру, тако снисходљиву према мојој сестри – Милан Грол; Говорио је као човек бистар, с карактером благим и снисходљивим – Милан Ђ. Милићевић). Јавља се и значење „попустљив“, чак „претерано попустљив“, али је врло раширено и сасвим супротно значење, развијено управо због те прекомерности у опхођењу, прекомерне љубазности, попустљивости, значење „понизан, услужан“ (у мом језичком осећању је то готово „удворички“). То значење, које бележи и најсавременији Речник српскога језика, потврђују примери: На први поглед он се сваком показивао као поводљив, гибак, снисходљив до одвратности. Своје мишљење редовно је подешавао према мишљењу онога с ким говори (Иво Андрић, Травничка хроника); Не сме се бити неправично оштар према малим ни удворички снисходљив према моћнима (Јаша Продановић, Наши и страни); У суду судија се заборавља, и види само пропис. Снисходљив за велике и суров за мале (Милан Грол: Бомарше, Фигарова женидба). Тако је и са прилогом снисходљиво: Он се врло снисходљиво клања … говори поданички (Боривоје Јевтић, Дани на Миљацки).

Примери показују да се у старијим потврдама чешће јавља значење „љубазан, учтив, попустљив, великодушан“, а да је у новије време преовладало значење „понизан“. Када су у питању преводи са руског језика, оправдано је употребити значење  „надмен“.

 

Изглед и опрема текста: Словенски вѣсник

Изворник: Политика (штампано издање, 30. новембар 2019;
додатак Култура Уметност Наука, стр.10)

Преузето са: Словенски вѣсник