Добрица Ерић (1936. – 2019.)

Драги читаоци,

Умро је Добрица Ерић највећи песник српске новије историје. Породици преминулог песника изјављујемо саучешће.

Нека му је лака земља и нека му Бог душу прости.

Удружење Србски културни центар
“Ћирилица” Београд


 

….”И желим да проживим, остарим и умрем у земљи Србији и да будем грумен ове земље о којој певам без предаха и у којој светли прах мојих предака”….

 

Добрица Ерић, фото В.Данилов

 

Рођен је 1936. године у селу Доња Црнућа у Горњој Гружи (код Горњег Милановца). Родитељи су му били шумадијски сељаци Милош и Радмила.

Прву збирку песама објавио 1959. а до данас више од стотину (тешко је све и избројати) књига поезије, прозе, антологија, сликовница итд.

Дела су му продата у тиражу од милион примерака, а доста их је преведено на светске језике. Песме су му ушле у читанке, антологије, школске лектире. За многе су композитори написали музику.

Добрицу Ерић могли смо видети и на ТВ наступима, на вечерима поезије и другим приредбама где је своје песме говорио готово напамет.

Један је од наших најнаграђиванијих књижевника. Освојио је следеће награде: 1974. Горанов вијенац 1977. Младо поколење 1977. Орден заслуга за народ 1982. Награда Змајевих дечјих игара 1982. Награда Вукове задужбине 2000. Награда Милан Ракић Осим тога добитник је Змајеве награде и Повеље Змајевих дечјих игара, те награде Невен.

Ерић је добитник награде за животно дело у области уметничког стваралаштва о селу и сељаштву. Награђен је Златним прстеном фестивала Булка, те Златном потковицом. Поносно носи звање Витез чарапаније у Крушевцу. Добитник је Златног кључа Смедерева, те Матићеве повеље и награде Српске књиге.

 

 

 


Извор : Удружење за одбрану ћирилице – Добрица Ерић

 

Наташа Пејин: Понижење Србије у Српском културном центру у Паризу – без мене !

Да још има храбрих људи и потомака Милунке Савић, доказала је и Наташа
Пејин службеница Амбасадe Србије у Паризу. Јасним неслагањем са
срамним поступком срамног директора, који је наредио да се уклони
изложба познате сликарке Биљане Вилимон, Наташа је одбранила пре свега
своје лепо и часно име и тиме себе сврстала у колону оних који држе до
поноса.

Будућа амбасадорко у Паризу хвала Ти што постојиш.

 

Милорад Ђошић, пуковник авијације у пензији
ратни к-дант 712. против оклопне хеликоптерске ескадриле Ниш

 


 

Наташа Пејин

Координатор за односе са медијима КИЦ-а

 

Изложба Историјског музеја Србије, отворена у Културном центру Србије у Паризу 23. марта ”Србија 1999. – 20 година после – Док су падале бомбе изненада склоњена само после два дана. Платна Биљане Вилимон су уролована, документарне фотографије које су део изложбе такође, док је слика Владе Величковића остала у приземљу галерије.

Како је на свом ФБ налогу написала Наташа Пејин, координатор за односе са медијима КИЦ-а, разлог изненадног и потпуног уклањања комплетне изложбе је конференција која је у простору КЦ Србије организовао војни аташе при амбасади Србије у Паризу.

“ – На посао сам дошла у 11:30 и затекла зидове галерије Културног центра Србије у Паризу празне. У моменту док сам гледала и чудила се наишао је директор Културног центра Србије, Радослав Лале Павловић и рекао да данас имамо пријем званица у 18 часова и да је из амбасаде добио налог да се слике скину како, цитирам, официрима НАТО-а не би било непријатно. Вече пре, синоћ, све је било уклоњено са зидова. Званице, војни аташеи земалја, између осталих и оних, које су бомбардовале Србију 1999. Не знам прецизан назив конференције…Директор је наставио да ми објашњава да ће бити коктел, шта ја треба да радим…

Рекла сам му: ви Лале Павловићу учествујете у страшној срамоти и понижењу Србије и српских жртава и треба да вас је срамота. Одбијам да учествујем у овоме, а што се коктела тиче, у оваквим условима, ни чашу хладне воде нећу изнети никоме. Отишао је без речи.

 

 

Пред почетак конференције, један момак из организације је дошао у канцеларију и донео све каталоге изложбе који су били у галерији, са питањем где то да склони? Питала сам: зашто? Одговорио је да не сме ништа од тога да се види у сали. Потом је дошао и директор и рекао ми да донесем микрофоне да урадим тонску пробу.

Одбила сам да на било који начин учествујем у тој срамоти у Српском културном центру где се понижава Србија, уметници који излажу и жртве бомбардовања 1999., а да као врхунац понижења то сами Срби организију! Напустила сам канцеларију пре доласка званица.

Уједно објавлјујем да од 31. марта не радим у тој институцији, јер су надлежни, недавно, после годину и по дана мога рада, установили да немам квалификације нити компетенције за то радно место.

Сад и ја видим да немам”, написала је Наташа Пејин.

 


 

Извор: ФБ Наташа Пејин

 

 

 

 

Немци су Срби

“Зауставите истраживања о Србима!!!“ урлао је Хитлер на немачке научнике који су изучавали историју Срба између Одре и Лабе и када му је саопштено да би “виша раса” могла у себи имати“… много Србских гена…”.

 

Мапа лужичкосрпских племена; фото Википедија (Miloš Harangozo)

 

Ипак, сачувана је књига “Кроз столећа“ – “През летстотки” где је подручје између Лабе и Одре означено именом “Сербија”. Ту се објашњавају правци немачких освајања Србских територија у времену од 1050. до 1300. године У књизи “Zur sorbischen Geschichte” исто подручје обележено је као “Србска област“, насељена Србима.

Књига “Кроз векове“ (на лужичком србском језику), пише о историји Срба између Одре и Лабе, а територије су приказане на “Карта од Словена поседнутих предела средње и северне немачке у 9 веку“ (“Regio Surbi“) .

Тражећи Немце – налетели на Србе – али није могуће признати да су централне немачке земље- делови Србске прапостојбине.

 

Сродни чланци

Хандриј Зејлер – Где је Србима родни завичај?
Српски грб уклесан на ћирилици у зидове катедрале у Дрездену
Да ли је венетска култура = српска култура?
Анатолиј Кљосов: Откуд су се појавили Словени и „Индоевропљани“? Одговор даје ДНК-Генеалогија
РасСија (КолоВенија) најстарија цивилизација и српски чудотворци

 


Сочињеније : Хаџи Милан Арсеновић

Извор: Расен.рс