Број уметника по глави становника у Европи у 2019.

Србија је земља у којој се изузетно поштује активност уметника. Култура у Србији је на највишем нивоу и мало је земаља у свету где људи прво када се пробуде погледају репертоар у позориштима, затим који се уметнички филмови приказују у тржишним центрима, па када се спокојно попије прва јутарња кафа читају се пробрана дела писаца добитника Нобелове награде. Пре него што се крене на посао.

Евростат даје збирни број запослених у креативним уметностима, ауторима, новинарима и лингвистима. Ово је чудан скуп професија јер како могу бити у истој врећи филмски режисер и таблоидни новинар? Могуће је, наравно, уколико се у таблоидима баве најфинијом културом, као што је то у Србији случај, а част новинарске професије и лични углед су највише вредности новинара.

У ЕУ је број запослених у одабраним делатностима повећан за 16% у претходних осам година, и хлеб од уметности, новинарства и лингвистике прима за 235 хиљада више људи него давне 2011. Укупно 1,7 милиона запослених.

На 1.000 становника у ЕУ има 3,8 уметника, а има их 8,7 на 1.000 запослених.

Удео уметника је изузетно мали, јер се ради о одабраним лицима, па када се још ради о малој земљи, мерено бројем становника, одступања у годишњим подацима могу бити огромна, и не морају да буду одраз реалних кретања у запослености. На пример, у Црној Гори, смањен је број запослених са 2,4 у 2018. на 1,8 хиљада у 2019. Мало је вероватно да је четвртина уметника, новинара и лингвиста остала без посла, посебно у светлу европских и НАТО интеграција Црне Горе, где је неопходно имати све више преводилаца. Уколико се Црногорски језик обједини са Хрватским и Бошњачким, проблеми са недостатком преводилаца биће превазиђени. Али, одлуташе мисли моје.

У Србији је процењено да има 23,6 хиљада запослених у овим креативним делатностима и њихов процењен број повећан је за 1,4 хиљада од 2013 (или смањен за 6,1 од 2014). Имамо 3,4 уметника на 1.000 становника и 8,5 на 1.000 запослених и то је незнатно испод просека у ЕУ. Али, квалитет наших новинара и осталих слободних уметника далеко превазилази европске стандарде и квантитет је овде мање важан.

Када смо ипак код квантитета треба нагласити да имамо њихов већи број на хиљаду становника од Грчке и Италије као колевки светске културе и цивилизације.

Стандард наших уметника, новинара и лингвиста, претпостављам, је на далеко вишем ниво од просечног у Европи, како и доликује.

Евростат

 

Аутор: Мирослав Здравковић

Извор: Макроекономија


СКЦ “Ћирилица” БеоградТекстове и коментаре написане латиницом не објављујемо у складу са Чланом 10. Устава Републике Србије.

Из Архива Југословенске кинотеке: Свадба у Тополи

Кад погледате филм биће вам и без објашњења јасно зашто га вреди пренети.

И не, не противречимо сами себи и правилу да не ширимо латиничење. Натписи у филму су на српском писму, без обзира што су назив и опис филма и назив странице на Јутјубу не само на латиници него је назив странице и правописно наказан – “Jugoslovenska Kinoteka” (кинотека, погрешно, великим словом).

Хоћемо ли реаговати? ХОЋЕМО! Отуд и ова објава. Архив Југословенске кинотеке је централна установа заштите културних добара – филмске грађе и не сме бити мимо закона.

Приредио: Администратор


СКЦ “Ћирилица” БеоградТекстове и коментаре написане латиницом не објављујемо у складу са Чланом 10. Устава Републике Србије.

Мала школа србске митологије: Посвећено дрво Запис

 Овај чланак о Запису, посвећен је Радомиру Петровићу, који је са још 12 људи одржао обичну литију  у селу Породин на Ђурђевдан 1949 године. Осуђени су од јагодинског Окружног суда,  укупно на 176 година робије, а одузета им је сва имовина!?  Петровићу,   који је имао 22 године, супругу и сина, одузето је 30 хектара земље, кућа, парни млин, вуновлачара и кафана. У пожаревачком затвору лежао је осам година и осам месеци. Често су га тукли, вређали и терали да носи мокро одело, како би што пре умро. У киблу му је свакодневно убациван канап да се обеси. Петровић, који је још жив и има преко 80 година, рехабилитован је судски  јануара 2007. године, а враћено му је само десет хектара  земље († Синиша Јаконић).

Литије

Табуисано дрво Запис је од Бога a има функцију писма, јер се на њему  „записују“ (урезивањем) крстови у верском опходу литије (крстоноше). Тумачи се и као магијска пракса бајања и врачања која се користи за лечење. Појам „Запис“ за табуисано дрво, најчешће из рода храста, семантички је као и „писмо“ од аријског корена пис, инф. писјати, писати, развити (мисао), простирати, повећати (обим), кретати…

Запис се такође зове и облик бајалице, која се држи у навоштеној крпи или троугластој дрвеној (или металној) кутијици (везми), или на оловној плочи која се закопава у земљу. Постоје различити записи, урочници (амајлије) који се од искона користе у медицини: од грознице, тресавице (злодуси) или нежита, смрти, непогоде, зубобоље, за породиље, против уједа змије… „Записи“ се користе за лечење, а потврду у србском језику даје реч „лек“ (медицина), од ариј. лек’а, запис (= ариј. лéк’а, Бог), рукопис. Овај духовни појам задржао је код Срба изворно значење „рукопис“ и „Бог“, а потврду даје изведеница „лекар“, ариј. лек’ара, спремност на писање.

Запис је обредно место и божанско станиште, где се на дрвету или камену „записује“ (урезом или клесањем) крст на западној страни, у циљу заштите села,  најчешће од болести и непогода. Налази се у сред села, али има и оних који граниче сеоске потесе. Посвећено дрво Запис уз развијену медицинску праксу лечења, има улогу најстаријeг храма у природи о сеоској слави заветине, крстоноша или литије, славског молепствија у троструком ретроградном опходу по слици еклиптике или кола небеског.

Космосом владају мале силе које пресликава литургијска функција опхода око Записа, која се може упоредити са хомеопатијом или лечењем малим количинама, чији је смисао упоредан народној изреци из свакодневног живота: Мали камен кола преврће. Реч „литија“ је од ариј. литја, инф. литјате,  ситан, мала количина, безначајан, мали, одакле је и енг. litle. Посвећено дрво Запис је упоредно „дрвету од светлости (или живота)“ у митолошкој представи света (ариј. ашват’а), па се бог Сунце у улози Створитеља зове „дрводеља“. Корен „дрвета света“ је на небу, а гране и лишће које представљају веде на Земљи. Ко то види тај је видовит (БГ).

Сврха обредног опхода око Записа о литији (крстоноша), има за циљ заштиту у простору обиласка, а постиже се хармонизацијом енергије. Молитва жреца се упућује Запису који је обично храст, дрво са највећим процентом воде која има способност да граничи поље сила. „Жива“ вода дрвета прима информације од значаја, али и реагује на њих. На тај начин, жрец преко дрвета оперативно управља преко неиспољеног јединственом универзалном енергијом (А. Манојловић) која се зове „слава“, а избачена је из науке под именом „етар“.

Обредни Запис је обично ограђен, а са њега се код Срба ни дан данас не сме откинути ни најситнији листић. Баш, како је то записано у Махабхарати, где се „божије дрво“ на ариј. зове дева-тару, одакле је реч „дефтер“ (тефтер), бележница, јер се на Запису или „божијем дрвету“ крстовима записују похвале и молитве, а писмо у србском народном предању симболише пресликану васељену. Приликом „записа“, учесници су као и на слави окренути према истоку и источном хоризонту водоравне линије просторног крста.

Сви Срби које зову Словени из разлога прикривања општег србског имена, имају исту реч за појам „писати“ наглашава Луј Леже. То је својеврстан доказ старости србског писма и културе из Подунавља Хелма, „која је свим осталим народима дала реч“. Писмо је божанска креација с 22 слова винчанске културе Подунавља у континуитету, коју су наши преци још у протоисторији пренели на Исток.

 

Слободан М. Филиповић


СКЦ “Ћирилица” БеоградТекстове и коментаре написане латиницом не објављујемо у складу са Чланом 10. Устава Републике Србије.