Доступна је за преузимање нова верзија оперативног система Сербиан ГНУ/Линукс 2020, са КДЕ графичким окружењем. Графички изглед новог издања посвећен је српској архитектури. Сербиан долази подешен на ћириличну опцију, а кроз системске поставке може бити одабрана и латиница, као и ијекавица за обе варијанте. Као основа за образовање дистрибуције коришћен је Debian (Buster) у својој стабилној верзији, са КДЕ графичким окружењем.
Сербиан 2020, као и претходних шест издања, намењен је свим корисницима који желе да имају оперативни систем на српском језику. Намењен је и као могући избор за садашње кориснике власничких оперативних система. Такође, постоје и корисници који не умеју све сами да подесе и који су до сада користили Линукс дистрибуције које важе као више пријатељске за употребу. Додатне снимке екрана можете погледати овде.
На новом издању, поред уобичајених програма који долазе уз КДЕ графичко окружење, налази се и колекција програма који ће корисницима омогућити квалитетно извршавање постављених задатака. Сви преинсталирани програми су преведени на српски језик. Употребљен је кернел 4.19.0-6, а у односу на претходну верзију, побољшана је подршка за екстерне уређаје, додато је пар нових апликација, па садашњи избор изгледа овако…
Цео текст можете прочитати на веб-сајту Дебијан Србија, где можете преузети и ИСО слику (медијум за инсталирање) рачунарског оперативног система за просвећену, али као и увек, мањину.
Доделом награда и пригодним програмом данас је у Библиотеци града Београда обележен 89. рођендан ове значајне институције културе
Фото Ж. Кнежевић
Доделом награда и пригодним програмом данас је у Библиотеци града Београда обележен 89. рођендан ове значајне институције културе.
Министар културе и информисања Владан Вукосављевић у обраћању окупљенима напоменуо је да је много важних прегалаца из области библиотекарства својим радом оплеменило градску библиотеку од Марије Илић Агапове до Јасминке Нинков, која је годинама на челу ове важне образовне установе.
“Библиотека града Београда има око 150 хиљада чланова и у односу на број становника, она је најзначајнија библиотека тог типа у нашој земљи, а верујем и у региону. Скоро 90 година у тој установи се негује култура читања на изванредан начин” рекао је Вукосављевић.
Министар је истакао да је колектив Библиотеке града Београда снажан, стручан и спретан збир професионалаца у области културе који својим деловањем и резултатима служи као пример у спровођењу културне политике у Србији.
“Култура читања чини темељ образовања појединца и држава и колектива и заједнице. Та култура читања је често угрожавана духом времена и различитим баналностима и зато добија на свом значају” казао је Вукосављевић и додао да су библиотеке и место окупљања и светионик културе.
Према његовим речима библиотекари су међу најсветлијим тачкама српске културе и српске културне политике.
“Колектив Библиотеке града Београда учествује у важним акцијама као што су “Култура говора” и “Негујмо српски језик”казао је Вукосављевић.
Градоначелник Београда Зоран Радојичић је напоменуо да у времену када су тачне информације драгоцене, посебан значај има библиотеке.
” Библиотеке свима помажу да дођу до праве информације. Изузетно је важно да млади људи заволе књигу и да код њих развијемо истинољубље. То су најважније ствари за родитеље и друштво” казао је Радојичић и истакао значај непрестане едукације у данашњем времену.
“Библиотеке имају велики значај у том сегменту напредовања једног друштва. Значај реалне културе и уметности у времену имагинарног, дигиталног света је веома важан и он се најпре оставрује у библиотекама које су база сваке културе” казао је Радојичић и додао да градска управа намерава да одвоји 35 милиона динара за набавку уџбеника.
Градоначелник Београда је напоменуо да ће из градског буџета бити намењено и 20 милиона динара за компјутерску опрему.
“Одвојићемо и 5 милиона динара за осталу опрему и 10 милиона за реконструкцију зграда Библитеке града Београда. Једна од тих зграда је здање библиотеке у Змај Јовиној улици у Београду за шта сада прикупљамо пројектну документацију” казао је Радојичић.
Према његовим речима кроз подршку библиотекама ми као друштво чувамо наш индентитет, културу гледамо у будућност.
Награда за најбољег библиотекара у Београду у 2019. години “Марија Илић Агапова” додељена је Ивани Николић , библиотекару – саветнику, начелници Одељења селективне набавке у народној библиотеци Србије.
Награда “Глигорије Возаровић” за најбољег издавача у 2019. години додељена је Миру Вуксановићу уреднику у “Издавачком центру Матице српске” за објављивање стотину књига Антологијске едиције “Десет векова књижевности”.
Признањем “Глигорије Возаровић” за најбољег књиговесца у 2019. години награђена је Златка Цревар из Књиговезнице Захарије Орфелин из Београда.
Специјална награда “Читалац године” која се додељује деци до 14 година отишла је у руке тринаестогодишње Милице Нешковић из Раковице која је у току 2019. године позајмила 317 књига.
Међу награђенима је и Дечија страна дневних новина Политика.
У врху листе најчитанијих књига страних аутора у 2019. години нашле су се “Поноћно сунце” Ју Несбе, “Хомо деус” Харари Јувал Ноа, “Убиство комтура” Хураками Муракамија, “Филијала” Сергеја Доватлова.
У Библиотеку града Београда у 2019. години уписано је 146.238 чланова.
Извештај са трибине СТАЊЕ СТВАРИ УЖИВО 2 – МАТИЦА И РАСЕЈАЊЕ, одржаној 11. јануара 2020. у СКЦ „Ћирилица“ написала Драгана Трифковић
У просторијама Српског културног центра „Ћирилица“ у Београду, портал „Стање ствари“ је 11. јануара организовао трибину на тему: Матица и расејање – како повратити изгубљено поверење. На трибини су говорили: Александар Лазић, главни уредник портала „Стање ствари“, Мило Ломпар, професор Филолошког факултета, Милош Ковић, професор Филозофског факултета и Никола Живковић, публициста и преводилац.
Милош Ковић, Мило Ломпар, Никола Н. Живковић и Александар Лазић (Фото: Соња Ракочевић)
Ова тема је веома важна за српско друштво с обзиром на то да више милиона Срба живи изван своје земље, према проценама – једна трећина укупне популације.
Држава Србија је својевремено развијала односе са српском дијаспором и покушавала да институционализује сарадњу кроз Министарство за дијаспору што је имало одређене резултате, али променом власти 2012. године је то министарство укинуто, као и Министарство за Косово и Метохију.
У прошлости су се успостављањем веза матице и дијаспоре ванинституционално бавили и они који су изиграли поверење Срба који живе у иностранству, што је створило огромну препреку.
У уводном делу Александар Лазић је изнео мишљење да сви Срби који живе у расејању имају право да учествују у јавном животу Србије и да нико нема право да им то оспорава.
Он мисли да матица мора да успостави везу са дијаспором и обнови поверење. Његово цело излагање прочитајте овде.
Трибина СС УЖИВО 2 одржана пред препуном салом СКЦ „Ћирилица“ (Фото: Соња Ракочевић)
Професор Мило Ломпар је подсетио на мисао историчара Радована Самарџића да су Срби кроз историју били народ код кога се увек један део народа одвајао. То је подела Срба унутар верских прекомпозиција Балкана што је временом попримило облике различитих својстава. Једно од тих својстава је оно које је уочио Бенјамин Калај, можда један од најбољих познавалаца српског менталитета, да је регионална, односно партикуларистичка, свест код Срба, неко стање духа.
Професор Ломпар сматра да је тај увид Калајев веома сложен и тачан и да он показује да та врста неспособности за целину је нешто што битно обележава нашу културну ситуацију.
Он наводи пример недавне изјаве министра спољних послова Србије, која је била усмерена привидно против црногорске политике, а у ствари је имала за циљ да сакрије главну тему а то је сарадња подгоричког и београдског режима.
Мило Ломпар говори на трибини СС УЖИВО 2 (Фото: Соња Ракочевић)
Око тога се повела тема како се одиграла црногорска окупација Србије што је постакло страсти у тренутку када Српска православна црква трпи застрашујући удар у Црној гори и када њени великодостојници, превасходно митрополит Амфилохије и владика Јоаникије, управо делују интегралистички сматрајући да унутар православних људи у Црној гори не треба јачати оно што их разликује, већ треба јачати осећај заједништва.
Професор Ломпар је навео пример Јермена који су успели да интегралистичком свешћу повежу матицу и своју бројну дијаспору и да заједнички делују на остваривању својих циљева што се видело приликом лобирања и коришћења међународних околности што је довело до тога да Амерички конгрес и Француска и Шведска признају геноцид над Јерменима који је извршен 1915. године. Он сматра да Србима недостаје та врста свести усред различитих прилика и околности у 20. веку. По његовом мишљењу, највећа препрека успостављању и развоју добрих контаката Србије са дијаспором тај што држава нема културну политику и што је Српска православна црква практично једна једина интегралистичка установа. То је разлог зашто СПЦ трпи оволике притиске, како би се та комуникација прекинула. Он сматра да је пасивни отпор у овим околностима оно што има облик и садржај отпора. Овакав предлог може да наиђе на неразумевање због тога што то прво није у нашој традицији, а са друге стране наши људи често мисле да је пасивни отпор кад не радиш ништа. Ово што сада гледамо у Црној гори, то је пасивни отпор. То је мирно, али упорно показивање незадовољства у различитим садржајима јавног живота.
Мило Ломпар и Никола Н. Живковић (Фото: Соња Ракочевић)
Професор Милош Ковић је говорио о искуству које су он, професор Ломпар и Бранимир Нешић стекли на серији трибина одржаних у САД и Канади током августа и септембра прошле године под називом: „Темељи српске културе и заветна историја Срба“. Он сматра да се последњих десет година појављује једна нова генерација која није спремна много на компромис и која није расла у заблуди као што је то генерација њихових родитеља (мислећи на Југославију).
Професор Ковић сматра да смо сада у ситуацији да поново сагледавамо своју прошлост и размишљамо о низу тема које нисмо довољно разјаснили, а тичу се нашег идентитета.
„Ми имамо сјајне и веома способне појединце, велике потенцијале, али нам је јако тешко да саставимо тим“, додао је професор Ковић.
Милош Ковић на трибини СС УЖИВО 2 (Фото: Соња Ракочевић)
Он сматра да се мора артикулисати политичко вођство и да то људи не могу сами да ураде. Кључну улогу би требало да одигра наша држава, али она се тиме не бави. То је још један доказ посусталости и пропасти у коју су нас довеле политичке елите.
Нашу људи у иностранству би морали да се бави лобирањем за државне и националне интересе, али им је потребан утицај матичне државе.
Господин Никола Живковић је говорио о свом дугогодишњем искуству живота у Немачкој и проблемима са којима се српска заједница тамо сусреће.
У дискусију се путем Скајпа укључио и новинар Небојша Малић који већ годинама живи и ради у Вашингтону. Текст Небојше Малића који је настао на основу излагања прочитајте овде.
За укључење Небојше Малића заслужан Милан Матовић (Фото: Соња Ракочевић)
Професор Слободан Самарџић, који је био у публици, изнео је своје утиске о теми трибине. Он сматра да Влада има инструменталан однос према дијаспори и да нема никакву стратегију, што је одликовало и неке претходне власти. „Укидањем Министарстава за дијаспору и Косову и Метохију 2012. године назначено је да ове теме нису приоритет. С друге стране без државних институција се не може ништа урадити. Ми можемо да разговарамо на ову тему, можемо и спонтано да се организујемо и остварујемо везе са нашим људима у целом свету али све то нема снагу коју би такав један посао захтевао, а то је снага државне администрације. То не значи да треба чекати да се таква околност промени, потребно је деловати“, истакао је професор Самарџић.
Слободан Самарџић говори на трибини СС УЖИВО 2 (Фото: Соња Ракочевић)
Као пример навео је организацију „Група за просперитет Србије“ коју чине Срби-повратници из расејања.
.jpg)
.jpg)
