Фразеолошки речници

Пише: мср Маријана Ђукић, Институт за српски језик САНУ

Где можемо наћи значење израза пије крв на памук?

Шта значи женити ђавола?

Каква је то девојка на полици?

Када желимо да се информишемо о исправном облику, значењу или пак стилској и употребној вредности неке фразеолошке јединице (изреке, пословице и сл.), отворићемо одређене речнике, који у свом наслову могу, али и не морају, имати реч фразеолошки. У којим све речницима је представљен богати фразеолошки корпус српског језика, сазнаћете у наставку овог текста.

Поћи ћемо од збирке разноврсних фразеолошких форми коју је сачинио Вук Стефановић Караџић, а која носи назив Српске народне пословице и друге различне као оне у обичај узете ријечи. У овој збирци су наведени уазбучени (према почетном слову прве речи у изразу) народни облици различитих пословица, изрека, устаљених поређења, правих фразеолошких јединица (фразеолошких јединица у ужем смислу), крилатица и сл. Значење израза је најчешће објашњено врло живописним описним дефиницијама, а понекад су наведене и краће приче везане за порекло и место употребе датог израза. Многи изрази су пак регистровани без дефинисања њиховог значења. Ево неких примера из ове Вукове збирке:

Бацио кост међу њих. „Завадио их, као кад човек баци кост међу псеˮ.

С голим грлом у јагоде (поћи или дигнути се). „Кад ко пође куд неспремљен, као што треба – као да би човек пошао да бере јагоде, а не понио суда никаквогаˮ.

Пије крв на памук. „Кад ко лијепим речима забашурује оно зло што чини; особито се говори за поглаваре и управитељеˮ.

Први једнојезични фразеолошки речник заснован на српскохрватском језичком корпусу јесте Фразеолошки рјечник хрватскога или српскога језика Јосипа Матешића. Фразеолошке јединице у овом речнику распоређене су на основу формалног критеријума, по којем се фразеологизми наводе према кључним речима из њихове структуре. Кључне речи се налазе у абецедном поретку. Посматрано са техничке стране, употребну вредност овог речника повећава чињеница да се сваки фразеологизам наводи онолико пута колико чланова садржи. С овим у вези је податак да је у речнику регистровано око чак 30.000 фразеолошких јединица, од којих је 12.000 обрађено. Ознака ирон. (једина стилистичка ознака у речнику), која се може срести код појединих фразеологизама, означава њихову ироничну конотацију (нпр. млад као роса у подне ирон. „стар; остариоˮ). Употреба сваке забележене фразеолошке јединице поткрепљена је одговарајућим примером.

Савремену ситуацију у фразеолошком опусу српског језика илуструју два речника Ђорђа Оташевића – Мали српски фразеолошки речник из 2007. године и Фразеолошки речник српског језика из 2012. године. Другопоменути речник своју вредност најпре употпуњује чињеницом да је у питању први једнојезични речник фразеологизама искључиво српског језика. Речник доноси око 25.000 фразеолошких јединица, првенствено из савременог српског стандардног језика, али се у њему налазе и одређени покрајински и застарели фразеологизми будући да су потврђени у значајним делима српске књижевности (направљати друме (друмове) заст. „обећавати много, нереалноˮ; женити ђавола покр. „радити нешто веома лоше, изазивати смутњу међу људимаˮ). Такође, ту су и фразеологизми који садрже речи које се везују за старије периоде у развоју нашег језика (аговати и благовати „живети у благостању, уживатиˮ). Осим ознака за временску и територијалну маркираност, у овом речнику постоје и различити други квалификатори употребне и стилске вредности фразеолошких јединица: отегнути све четири погрд. „умрети, преминути, издахнути, црћиˮ; довуци овамо своје дупе (своју гузицу)! вулг. фам. „дођи овамо, приђиˮ; нашла  слика  прилику ирон. „нашло  се  двоје  који  су  слични  по  негативним особинамаˮ.

Фразеолошки речник српског језика Ђорђа Оташевића намењен је широкој читалачкој публици, а то омогућава јасна и прегледна концепција овог речника. Фразеологизам и његова дефиниција наводе се код сваке речи из фразеолошке конструкције. Дефиниције су тачне и језгровите, формулисане прецизно и јасно.

Говорећи о речницима у којима је пописана и описана фразеолошка грађа српског језика, морамо поменути и Речник српскохрватског књижевног и народног језика САНУ, у којем се фразеологија представља богатије и систематичније и од оних речника који у свом називу имају одређење – фразеолошки. Фразеологизми се у овом речнику бележе под ознаком Изр. (изрази). Што је реч општијег значења, она се јавља као компонентни члан већег броја фразеологизама, па тако, на пример, речи које значе делове тела, као што су окорукаглаванога итд. имају на десетине фразеологизама. Занимљиво је да само лексема глава учествује у структури преко 130 фразеолошких јединица.

Осим бројности, фразеологију у Речнику САНУ одликује и прилично диференцирана квалификација, а у употреби су различити типови ознака: заст. (застарело), покр. (покрајински), шаљ. (шаљиво), необ. (необично), шатр. (шатровачки), пеј. (пејоративно), индив. (индивидуално), нераспр. (нераспрострањено) итд.  Следе примери фразеолошких јединица маркираних по неком критеријуму из домена временске, територијалне или стилске раслојености фразеолошког фонда српског језика: кренути душом заст. „неправично поступити, криво пресудити, огрешити сеˮ; девојка на полици покр. „девојка стасала за удајуˮ; извртати очи као коза на грмљавину шаљ. „кокетирати погледима, пренемагати сеˮ; своју козу гулити необ. „радити по својој вољи, замислиˮ; држати губицу фам. „ћутати, не одавати тајнеˮ итд.

Поред поменутих једнојезичних речника, навешћемо и неколико двојезичних фразеолошких речника, објављених у протеклих двадесетак година (неки су имали више издања): Енглеско-српски фразеолошки речник Бошка Милисављевића, Енглеско-српски фразеолошки речник и Српско-енглески фразеолошки речник Живорада Ковачевића, Српско-француски речник идиома и изрека Бошка Милисављевића, Српскохрватски-руски фразеолошки речник Олге Трофимкине, Фразеолошки немачко-српски речник Наде Крњаић Цекић, Речник фраза и општих израза српско-италијански Милутина Г. Стојановића, Речник идиома и фраза: шпанско-српски/српско-шпански Кармен де Спалајковић, Грчко-српски речник идиома Предрага Мутавџића. Постоји и вишејезични Фразеолошки српско-италијанско-француски речник Бранка Головића.

И за крај, вредно је навести и неколико дијалекатских речника посвећених искључиво (или претежно) фразеолошком богатству одређеног краја: Фразеологија омаловажавања у пиротском говору Драгољуба Златковића (Српски дијалектолошки зборник, бр. 36, 1990), Фразеологија страха и наде у пиротском говору Драгољуба Златковића (Српски дијалектолошки зборник, бр. 35, 1989), Из лексике и фразеологије ʼдруштвених игараʼ Врачана Благоја Марковића (Прилози проучавању језика, књ. 11, 1975). Следи неколико примера из првонаведеног дијалекатског фразеолошког речника:

– Боље змију да сам родила, па да је одлазила, него тебе што сам родила, кад немам никакву вајду од тебе.

– Вапире, ти си ми крв испил! Нема ти више ћутим, па тамьн да ме утепаш на место!

– Кад те видим, одма видим да неје голема вајда од мозак.

Како су фразеолошке јединице „повољна спремишта за најразличитије културне садржајеˮ, поменути речници, без обзира у којој мери и на који начин приказују фразеолошку грађу српског језика, праве су ризнице значајних културолошких информација о српском народу, од давног земана до данашњих дана.


Прочитајте и Дијалекатски речници – ризнице лексичког блага

Извор: Језикофил

Српска ћирилица превазишла интернет препреке: Преузмите је бесплатно!

Српска ћирилица тј. ћирилички фонтови на интернету досад су најчешће били мање или боље прилагођени деривати руских фонтова.

Иако је то за многе било прихватљиво слова каква су “г“, “д“, “п“ и “т“ често су, посебно у писаном облику правила проблем на интернету.

Због тога је било потребно предузети мере да се створи писмо или породица ћириличких писама, која су у складу са конвенцијом српске ћирилице. Ти фонтови морају бити лако повезиви са веб странама и потребно је да се добро учитавају.


“Гугл” компанија је понудила одређене ћириличне фонтове за интернет и то неколико њих, али су и они сви углавном изведени из руског писма, мада се у пракси могу пронаћи и примери извођења српске ћирилице из бугарског писма. Велики проблем са којим се наша ћирилица досад сусретала јесте чињеница да су на њој радили странци, односно на њеном прилагођавању и извођењу из других писама, што је посебно видљиво у Мајкрософт Ворд и другим мајкрософт-програмима, због чега је било неопходно да домаћи стручњаци посвете време изради српског ћириличног фонта заједно са свим њеним облицима (курзив и подебљан) у штампаном и писаном облику.

Ериал РНИДС (Areal RNIDS ) је ново ћириличко писмо, које се састоји од четири фонта, чију је израду омогућила фондација Регистар националног интернет домена Србије (РНИДС) у сарадњи са удружењем “Типометар”, представљено је 28. јануара у “Азбуци”, у оквиру здања Дома Вукове задужбине. Ауторка фонтова је професорка Факултета примењених уметности Оливера Стојадиновић, а фонтове је могуће бесплатно преузети са сајта РНИДС-а.

Ово писмо погодно је за употребу и у штампи и на интернету, иако је рађено превасходно имајући у виду употребу на интернету.

image.png
                                                                        ИЗВОР: МОНДО / МАРКО ЧАВИЋ

Ареал РНИДС креиран као слабсерифно писмо са четири фонта, јер се слабсерифна и сансерифна писма најчешће користе на интернету. Током израде фонта континуирано је тестиран дигитални приказ, због чега се писмо изузетно добро приказује и чита на малим екранима, какви су екрани паметних телефона путем којих најчешће приступамо интернет садржајима. Ново писмо погодно је за све дигиталне садржаје, за употребу у софтверима за креирање и уређивање текста, укључујући и професионалне софтвере за текст и графику.

Ово је прво ћириличко писмо превасходно намењено употреби на интернету чију је израду омогућила Фондација РНИДС, а у плану је да се поводом обележавања рођендана .СРБ домена настави пракса поклањања квалитетних ћириличких фонтова.

Ћирилички интернет домен .СРБ је наш други национални домен и, после руског .РФ, то је други интернет домен на свету који је могуће регистровати на ћириличком писму, а његова регистрација је почела 27. јануара 2012.


Извор: Мондо
Приредио и поћирилизовао
Милорад Ђошић

Јуриш на непријатељски бункер

Успомена руског добровољца Александра Кравченка о томе како су руски добровољци заузели непријатељски утврђени ватрени положај у босанским планинама крајем 1992. године.

 

Био је крај децембра 1992. године. Пре годину дана у Босни је било мирно, а ја сам био војник совјетске армије у Литванији.

 

Босанска зима у планинама и њиховим огранцима представља необичну појаву. Могла би се назвати руском, али у њој нема оштрине ни променљивости. Она је блага, ако може тако да се каже, а истовремено је у њој некаква пуноћа. Пуна је снега који преображава лепоту босанских планина у васељенску велелепност. Велики снегови, велике јеле, велике горе… Ми, ратници који иду кроз ту велелепност, нисмо јој противречни, не вређамо је. Ми смо ту органски део пејзажа.

 

Заглавак смо освојили пре недељу дана. Тада смо пешачили. Сада смо имали минобацач, и пружала нам се јединствена могућност да се до Заглавка провозамо војним камионом, то јест доспемо на гору пошто је Срби заузму.

 

Сећајући се огромних снегова, одлучили смо да направимо маскирне беле огртаче од сопствених чаршава, такорећи војничка довитљивост на делу. Зборно место тактичке групе било је српско село Кочарим, насеље најближе Заглавку. Дотле су нас довезли, и у кући крај пута требало је да чекамо свој ред за покрет.

 

Сместили смо се у добро загрејаној соби око девет сати ујутро. Одлучили смо да нешто поједемо, премда је то погрешно – пре боја не сме се јести. Претходног дана добили смо читаво мноштво одличних конзерви – грашак са месом, пасуљ са месом, млевено месо. Све то смо отворили и ставили на пећ да се греје. Уто стиже наредба – сви у камион. А наше конзерве остадоше на пећи.

 

Одред је приспео на Заглавак без посебних догодовштина, главну потешкоћу представљао је дубоки снег. На гори је већ био српски истурени одред и требало је да дотуримо минобацач и муницију за њега. Пошто смо поставили минобацач, на гору се испео тенк.

 

Вишеградска бригада имала је два тенка из Другог светског рата америчке марке „Шерман“, које су Срби из неког разлога називали „самохоткама“. И ето, једна таква „самохотка“ је превалила читав нимало једноставан пут до Заглавка, успентрала се на њега и отворила ватру на непријатељске положаје, прво из тешког митраљеза, а потом из свог топа. После извесног времена тенк се спустио под гору, очигледно прибојавајући се узвратне ватре противника.

 

Добивши наредбу да кренемо напред, почели смо да се спуштамо са Заглавка, са његове северозападне падине. Неколико пута смо морали да савладавамо брисани простор. Противник је био близу, те је у таквим случајевима део одреда отварао баражну ватру, што је за последицу имало помањкање муниције.

 

На путу смо на ивици шуме наишли на напуштено сеоце од неколико кућа; биле су затворене, а трагова људи унаоколо није било. Пут нас је даље водио на јужну падину горе иза Заглавка. Касније смо сазнали њено име – то је био Столац.

 

Чим смо избили на јужну страну, на нас је неочекивано дугим рафалима запуцао митраљез. Одозго се на нас просуше огромне јелове гране. Јурнули смо у шуму, залегли, почели да стржемо са себе чаршаве; ту је већ била јужна падина, готово без снега. Шума је била густа и поуздано је скривала од непријатељског митраљеза. Почели смо да се пробијамо у правцу одакле се у даљини чула пуцњава. Највероватније су тамо негде били наши, главнина Срба која је наступала на Ђанкиће са стране горе Столац.

 

Неко време смо се налазили у шуми као у заклону, процењујући ситуцију. Изненада у гранама дрвећа изнад наших глава одјекну експлозија, и на нас се опет просуше јелове гране; то је била граната из ручног бацача граната.

 

Опаљивање из бацача граната одало је непријатељски положај. Кренули смо у борбеном поретку у том правцу, заклањајући се дрвећем, испред су ишли наш командир Ас и Жења из Одесе, као и Србин, наш водич. Противник нас је приметио, јер смо били прилично близу. Над главама нам је пролетела још једна граната, али високо, чак не закачивши ни дрвеће, док је непријатељски митраљез јаросно штектао према нама.

 

Ас је седео иза великог дрвета и, како нам је потом причао, јелку испред њега меци су избушили. Рекао је: да је противник имао немачки митраљез MG-42 уместо нашег ПКМ (митраљез Калашњикова модификовани 7,62), меци би свакако досегнули и до дрвета за којим је седео. У нашој групи није било никаквих средстава за неутралисање непријатељске ватре из митраљеза – ни митраљеза, ни бацача граната. Али треба рећи да се при силаску са Заглавка са нама упутила митраљеска послуга у коју су улазили Дмитриј Чекалин (митраљезац) и Иља, добровољац из Караганде као његов помоћник. Међутим, са пола пута су их упутили натраг на Заглавак. Дмитрију и Иљи је било врло тешко да изађу на крај са митраљезом у тим горама покривеним снегом.

 

Одједном је Ас устао и рекао: „Бићу као Александар Матросов!“; следио сам се – шта то намерава?

 

Ас је одмерен човек, нимало склон непромишљеним поступцима, али у рату се свашта дешава. После његових речи на трен је завладала тишина, сви су га немо гледали.

 

Тишину су прекинули гласни узвици „Ура!“ и јаростан урлик непријатељског митраљеза. Срби су усправно кренули у јуриш на митраљезе преко снегом покривене пољане. Све то дешавало се неких 200 метара десно од нас. Видели смо како је истрчало много људи, неко је пао, а остали су се опет повукли у шуму. На пољани су остали само убијени и рањени.

 

И ево Ас је кренуо у свој чувени јуриш. Приближавао се „бункеру“ некаквом стазицом коју су оивичавала два строја великог дрвећа. Стаза је била налик на парковску алеју, а пре ње је требало пресећи сеоски пут – 5-6 метара чистине. Негде педесетак метара од тог пута у дубини „алеје“ стајао је исти онај „бункер“. Открили смо га по танком диму који се дизао над њим.

 

И ево, Ас и Србин-водич кренули су напред у кратким скоковима, заклањајући се иза дрвећа, са леве и десне стране алеје. Штитио их је Жења из Одесе. Иза њих смо, у колони по један, на растојању од петнаестак метара, ишли ми.

 

Приближивши се „бункеру“, Ас је видео како рука непријатеља баца ка њему гранату – непријатељ га је већ приметио. Граната је пала поред њега. Он се откотрљао на извесно растојање. Граната је експлодирала али није поткачила Аса. Гранате су полетеле и на Србина-водича који је заједно са Асом јуришао. Преостајало им је 20-25 метара до непријатељског положаја, лежали су иза дрвећа, од „бункера“ их је одвајала чистина. Непријатељ се усредсредио на њих, покушавајући да их погоди ватром из аутоматских пушака.

 

У том тренутку је Жења из Одесе, скочивши на једно колено, запуцао право у горњи део „бункера“. Утврђени ватрени положај се састојао из наслаганог камења. Меци из Жењине аутоматске пушке заривали су се са страшним звуком у горње камење „бункера“, противник није могао да савлада страх и већ није пружао отпор навали добровољаца. Непријатељ није издржао и почео је да се повлачи. Ас и Србин уз њега бацили су по гранату у „бункер“. После експлозија Ас је притрчао и ускочио у тешки бункер (сталну ватрену тачку-?), а тамо више није било никога да пружи отпор. Почели смо да притрчавамо и заузимамо места крај спољног зида. Већ смо готово сви пришли, Ас је већ излазио из „бункера“ носећи снајперску пушку, митраљез ПКМ и бацач граната РПГ-7.

 

То је била велика срећа и победа. Премда је борба још увек трајала, и непријатељ је већ долазио себи и отварао ватру на остављени „бункер“, ми смо се радовали и ликовали.

 

Тај ватрени положај се налазио на узвишици испод које је била низина која је прелазила у пашњак са стоговима сена, а лево су се виделе куће села Ђанкићи. Доле на пашњацима видели смо како појединци беже на све стране; то су били наши непријатељи – донедавни браниоци „бункера“.

 

Муниција нам је била при крају. Ас је радио-везом позвао Черугу, одважног Црногорца, који је ускоро стигао до нас скупа са својим братом. Донели су нам нешто метака, и то у прави час: док смо чекали, испуцали смо читав борбени комплет – и оно што је остало у реденику трофејног митраљеза, и оно што је било у оквиру снајперске пушке.

 

Нисмо могли даље да наступамо пошто смо сазнали да су Срби изгубили тројицу погинулих и још четворицу рањених током њиховог напада на исти бункер. Сем тога, сунце је залазило и имали смо мало муниције.

 

Одлучено је да се повлачимо. Почели смо да се постепено повлачимо у шуму и ускоро смо се спојили са главнином српских снага, са којима смо заједно стигли до места где су нас већ чекали камиони.

 

Присећајући се онога што се десило, пада ми на памет мисао да је тај бој био прави племенити окршај. У савременом рату царује маневар и тешко врло делотворно оружје. Искључиво је снага духа довела руске добровољце до победе тога дана у босанским планинама.

 

 

Босанска зима

 

 

Александар Мухарјов – Ас, командир 2. Руског добровољачког одреда

 

 

2. Руски добровољачки одред

 

 

Остаци утврђења на гори Заглавак

 

 

Зимски пут у Босанским горама

 

Посрбили Сава и Петар Росић

Извор: