Да ли ће опстати Коларчева задужбина

Tрошкови се множе, зараде запослених сведене су на понижавајући ниво, а руководилац Центра за музику у задужбини, Мирјана Лазаревић, пронашла je ново радно место

Хол Коларца: коме данас припада ова значајна установа, кључно је питање за њен опстанак (Фотографије: В. Саватић)

Неизвесност је друго име за нову сезону и за будућност Коларчеве задужбине, чија је управница Јасна Димитријевић још у јуну у интервјуу за наш лист навела да се ова „наша културно-образовна институција суочава, први пут после 88 година рада у континуитету, с питањима опстанка”. Сада крајем лета решења и даље нема. Задужбинар Илија Милосављевић Коларац, посветио је личну имовину свом народу и намени која се остварује данас и управо та оснивачка независност, јер иза Коларца не стоји ни град ни република, има велику цену која се најбоље види у најтежим временима. Коме данас припада ова важна установа, кључно је питање за њен опстанак.

По свему судећи обећана помоћ Коларчевој задужбини почетком лета, за текуће трошкове и покривање губитака због отказивања програма, неће бити у целости покривена, како је недавно потврдила у београдским медијима управница Јасна Димитријевић. А приход од улазница и закупа простора биће преполовљен.

– Од тражене своте од три пута по шест милиона динара, до сада смо добили од донација, захваљујући интервенцији премијерке Брнабић; првих шест милиона динара. Са том свотом смо покрили текуће трошкове одржавања објекта и дела зарада запослених до краја јуна. Очекујемо да се испоштује остатак договора за још две рате од по шест милиона динара. Једино тако Коларац може да планира други део сезоне,  од септембра до краја ове године. А очекујемо и у међувремену трајно решење, а то је трајно буџетско финасирање Коларца – рекла је јуче за „Политику“ Јасна Димитријевић, управница ове задужбине.

Од управнице смо недавно чули и то да Закон о задужбинама дефинише пројектно финансирање. Закон о култури у два члана, издваја Коларац и наводи да он ужива посебну бригу, док други члан наглашава да, ако постоји основ, у континуитету у обављању делатности, постоји могућност финансирања до 45 одсто текућих и материјалних трошкова.

– Нама је потребан уговор, споразум, на основу овог законског оквира и уважавање свега што Коларац као институција јесте. Или свако друго правно решење којим ће се обезбедити редовно финансирање делатности. То значи да је наш захтев да се посебним правним актом, у складу са Законом о култури, надокнади Коларчевој задужбини неостварени планирани приход како бисмо наставили даљи рад – рекла нам је својевремено Јасна Димитријевић.

Обећања су ту, трошкови се множе. Да ли је оправдана бојазан да ова установа културе може бити угашена? У међувремену наводи се да Немања Радуловић, славни виолиниста наступа крајем септембра и почетком октобра у задужбинској дворани, потом следи циклус концерата „Коларац – твој свет музике” који је утемељила и осмислила руководилац Центра за музику у задужбини, Мирјана Мима Лазаревић. Она је креирала и онај некадашњи циклус „Великани музичке сцене” захваљујући ком смо у Београду слушали светске звезде пуних 17 година, али који је пре неку сезону укинут због несташице средстава. Није свеједно чути да је Мирјана Лазаревић одлучила да текући циклус испрати стручно до краја, али да је у међувремену пронашла ново радно место. Зараде запослених су сведене на понижавајући ниво. Тренутно у Коларац на пробе долазе РТС ансамбли, одржавају се музичке радионице, а организује се упис за течајеве страних језика и припрема се предавачка делатност. Али се не зна шта ће сутра бити.

Иван Карл: Иницирали смо састанак у влади

Иван Карл, београдски секретар за културу јуче је поводом помоћи Коларчевој задужбини рекао за „Политику”:

– Секретаријат за културу био је иницијатор састанка у Влади Републике Србије у вези са проблемима са којима се Коларац суочава, а на основу Закона о култури, који ову установу препознаје као задужбину од посебне бриге државе. Дакле, поставили смо ствари на своје место и један део помоћи је већ реализован, а други се очекује ускоро. Истовремено колеге из Коларца упутиле су могући документ који би после одговарајуће процедуре од Министарства културе и Скупштине Србије, могао да послужи као образац за дугорочно решење, односно одржив модел финансирања. Кад је реч о граду Београду, ми настављамо са организовањем манифестација у Коларцу, и поред Бемуса који је предвиђен за новембар, пре тога планирамо један специјалан програм као додатну финансијску подршку.

Како помоћи Коларцу

„Колумбија артистс” светска концертна агенција, иначе заступник око 400 врхунских уметника, угашена је, што довољно говори о кризи. У великим проблемима је и Карнеги хол и Метрополитен опера, у којој су запослени послати кућама. Тако је у великом свету. Али криза не треба да буде изговор да се не уради све како бисмо помогли опстанак једине праве концертне дворане у Београду. О томе да ли је могуће помоћи Коларчевој задужбини да опстане говориће у наредним бројевима „Политике” познати српски уметници и културни прегаоци.

 

Аутор: Биљана Лијескић

Извор: Политика

Сећање на Василија Жданкина

          

           После вишемесечне паузе, Србски културни центар „Ћирилица“ наставља са програмима у свом простору у Скерлићевој 12 у Београду.

          У среду, 2. септембра 2020. године, са почетком у 19 часова, одржан је програм којим је обележено вече сећања на Василија Жданкина, чувеног руско-украјинског барда. Годину дана после несреће у којој је Жданкин изгубио живот, ово вече је било обојено емоцијама и успоменама на човека који је је свој живот посветио старим песмама својих предака и који је у својим тргањима заволео и српске песме и српски народ. Неостварена жеља му је била да пева у Србији, али се ове вечери у СКЦ „Ћирилица“ орио раскошни баритон Василија Жданкина уз звуке кобзе, његовог омиљеног инструмента, доносећи нам мирис руских пространстава, као и сету српске песме „Тамо далеко“.

          О Василију Жданкину гворили су пуковник Милорад Ђошић, председник Србског културног центра „Ћирилица“, Биљана Живковић, руководилац Одељења „Александар Невски“ и Весна Арсић, руководилац Одељења за српски језик и књижевост овог удружења.

          Снимак ове вечери ће бити представљен 13. септембра у Москви у дворани „Кино“ која прима 1.300 гледалаца, и 15. септембра у Петрограду, када ће у Русији бити одржани програми посвећени њиховом омиљеном баритону.

          Програм је пратила малобројна, али одабрана и посвећена публика. 


Весна Арсић
главни уредник Билтена
Србског културног центра
“Ћирилица” Београд

,,Глас Црногорца“ 1901: Школски уџбеник СРПСКА ГРАМАТИКА изашао из штампе

СРПСКА ГРАМАТИКА за трећи и четврти разред основнијех школа у Књажевини Црној Гори, саставио Ђуро Шпадијер, Цетиње, К. Ц. Државна Штампарија 1900. Цијена 35 новчића

Српски ђаци / Само слога Србина спасава

,,Српска граматика“ – назив је уџбеника који је био обавезан за све ђаке 3. и 4. разреда свих основних школа у старој Црној Гори, а на Цетињу је 4. јануара 1901. г. објављен књижевни оглас управе државне штампарије, којим се јавности ставило на знање да је ново издање ове обавезне литературе изашло из штампе, те да се може трговати у локалној књижари.

У књижевном огласу, који је објављен у ,,Гласу Црногорца“ 4. јануара 1901, писало је:

,,Изашли су из штампе школски уџбеници:

Рачуница за трећи разред основнијех школа, израдили Ђуро Поповић и Андрија Јовићевић, Цетиње, К. Ц. Државна Штампарија 1900. Цијена 30 новчића.

СРПСКА ГРАМАТИКА за трећи и четврти разред основнијех школа у Књажевини Црној Гори, саставио Ђуро Шпадијер, Цетиње, К. Ц. Државна Штампарија 1900. Цијена 35 новчића.

Може се наручити и купити код Прве К. Ц. Повлашћене Књижаре П. М. Калуђеровића на Цетињу.

Цетиње, 18. новембра 1900.

Управа Државне Штампарије

,,Глас Црногорца“, 4. јануар 1901, Српска граматика

Прочитајте још:

Читанка за четврти разред из 1909: Свака српска кућа у Црној Гори има особиту крсну славу, а сви Срби ђаци славе Светитеља Саву

Свака српска кућа има по један дан у години који особито слави, то је крсно име, свети или благдан, слава, свечарство. Свака српска школа и сви Срби ђаци славе Светога Саву, првог српског просветитеља, ријечи су којима је школство књажевине Црне Горе ђацима четвртог разреда основних школа…


И још:
Извор: ИН4С