Мироје Јовановић: ПОЈАВНИ ОБЛИЦИ УСТАШТВА У УСТАВНОМ СИСТЕМУ САВРЕМЕНЕ ХРВАТСКЕ (Осврт на Глину)

Скупштина Града Глина је на својој седници од 21.10. 2014. године донела Одлуку о утврђивању места полагања венаца, цвећа и паљењу свећа на подручју насеља Глине.(Службени вјесник, Сисак, год. LX, бр. 47, субота, 25.10. 2014, стр. 1831.)

Том одлуком, онемогућено је и забрањено потомцима српски жртава да 29. јула (то је дан када је 1941. године почео усташки пир над Србима заточеним у глинској цркви и када је у неколико дана побијено око 1.700 Срба) обележе страдање својих очева, дедова, рођака, кумова и комшија на месту на коме се злочин и догодио.

Конкретније власти у Глини (тада ХСЛС и ХДЗ) су унапред, девет месеци раније у формално-правном смислу ставили до знања преосталим Србима да ће обележавати где им се каже, а и шта им се каже.

Градоначелник Глине Милан Бакшић (погинуо у саобраћајној несрећи 11 месеци након доношења срамне одлуке) редовно је одбијао иницијативе за обнову спомен-обележја и поновно постављање плоче са именима страдалих, а локални председник ХДЗ-а Иво Жинић (уселио се у кућу човека протераног 1995), који је 2014 (новембар) изабран за жупана Сисачко-мославачке жупаније, у марту те године је јавно изјавио ће у догледно време иницирати одржавање научног скупа „који ће имати за циљ да докаже како се на том месту није догодио никакав злочин“.

Одлука Града Глине коју сам навео јесте доказ континуитета усташтва у свим његовим облицима.

Можда се Србин у Глини сад не може тек тако и без неке санкције заклати, али му је забрањено да се сети прекланог деде на месту где је страдао, или да упали свећу тамо где му је мајка силована и распорена ножем.

И све то уз гласање на скупштини и на „демократски“ начин.

 

Мироје Јововић 

Пренето са: Видовдан

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *