Овај чланак посвећујем мом другом професору, Јови Чвори, географу, који није на мене имао тако велики утицај као Мухамед Математичар, али његово презиме је у мени оставило дубоки траг да је све увезано, али и да тој увезаности недостају они мали чворићи, чворци, како би она била чврста и нераскидива.
Чворишта, чворови и чворци
Добих од пријатеља линк да је једна увезана група добрих људи написала Патријарху да сакупи вернике под капу Божију како би се молили са спас од зла које нас је напало, иако бројке то не показују. Наравно одмах послах чвору да пошаље у Команди чворишта моју жељу да будем један од чворова, како би пењање уз канап Богослужења било лакше. Чвор рече да нема проблема и за неколико минута ми дојави да ће ме учворити. Међутим, не даде ми ђаво мира па упитах да ли могу да пошаљем и својим малим чворићима, а уствари чворчинама, који су ме пратили све ове године и захваљујући којима сам остао на Божијем канапу, којим се сви мање више пењемо према њему. Рече Чвор да не зна и да је могуће да је канап репрезентативни. Рекох онда ме скини са чворосписка јер нема смисла да будем без својих чворака.
Ето професоре драги одужих се мало и Теби захваљујући чвору који ипак не разуме песму чворка, а Команда чворишта је и даље далеко од бојишта.