Поштовани читаоци,
добили смо једну песму из Лесковца па ћемо је са Вама поделити.
Призренско-тимочки
Призренско-тимочки дијалекат обухвата говоре од Призрена на југу до Тимока на северу. Источна граница полази јужно од Зајечара и простире се дуж државне границе са Бугарском све до границе са Македонијом на југу, затим се граница простире ка Призрену и Ђаковици, а одатле преко Косова до Сталаћа и преко Ртња до Тимока.По неким специфичним обележјима у призренско-тимочком дијалекту издвајају се три типа говора: призренско-јужноморавски, сврљишко-заплањски и тимочко-лужнички.
Сви говори призренско-тимочког дијалекта имају следеће заједничке особине:
– један акценат без квантитета и квалитета, тзв. експираторни акценат (‘):
– стари глас јат доследно се замењује вокалом е
– чува се стари полугласник који се у књижевном језику развио у а (д н, т н к)
– чува се вокално л (длг, слза) или је дало рефлекс -лу у једном делу овог дијалекта (длуг, слуза)
– у једном делу овог дијалекта ћ и ђ изговарају се као ч и џ (куча, меџа)
– чува се финално -л (казал, говорил), а у једном делу замењује се са -ја (казаја, говорија)
– нема сугласника х (греота)
– има само два падежа: номинатив и акузатив
– облик инфинитива је нестао
– футур I гради се са ћу, ћеш, ће + презент