Повратник
Kраишкој и Kосовској браћи Србима
Kако се давним прецима
све ближе приближавам
тако ме храстово стабло
на пропланку испред очеве куће
све гласније дозива.
Kад сам најзад приспео до рушевина очеве куће
на њеном прагу некадашњих укућана није било.
Ни гнезда ластавица испод крова више нема,
нити топле ватре из опустеле кухињске пећи,
ни лавежа паса ипред бистрог потока више нема.
Око мене само задах туђина и злочинаца траг.
Прогнаник и повратник, нисам сломљене вере.
Враћам се у постојбину очева да на своме огњишту
и даље вековима слободно трајем.
Да у њеном окриљу неправди и злу одолевам,
да се на њему недам,
да на ударац ударцем узвраћам,
да нови пород стасавам,
све док ме друга страна времена
у свој неповрат не пригрли.
Сима С. Мраовић
