Открили непознато о лози Немањића

ЗАНИМЉИВО ПРЕДАВАЊЕ: Димитри Пасковски и Ивана Марчета

Нове мере предострожности у Швајцарској нису обесхрабриле вредну екипу Сербика кафеа да се у малом али одабраном кругу поново састане не губећи континуитет свога програма и на тај начин служи као пример да је чак и овим кризним временима могуће бавити се културом. У прелепом амбијенту кантоналне библиотеке у Фрауенфелду одржано је још једно дружење. За разлику од бројних претходних, ово је имало мало другачији карактер и садржину јер су на тему „Немањићи у књижевном стваралаштву“ предавање одржали Ивана Марчета и Димитри Пасковски. Ивана је професор мастер српске књижевности и језика, а Димитри је доцент за немачки језик и књижевност и ради на Педагошком факултету у Берну.

– Ивана и Димитри су све професионално и маестрално припремили на чему им од срца захваљујем, а сигурна сам да ћемо оваква предавања наставити и убудуће – рекла нам је Драгана Зимоњић из Сербика кафеа.

Занимање посетилаца било је велико и у току предавања постављена су бројна питања, а сваки одговор двоје зналаца је пропраћен је како доказима, тако и објашњењем које буди интересовања. Посетиоци су и после предавања били под утиском.

Божица Недељковић оцењује да је вече одисало посебним шармом и топлином.

– Уз предаваче томе смо допринели и ми који смо слушали двоје компетентних људи. Они су нам несебично пренела своја знања о књижевности и култури Срба у доба Немањића, али и шире о историјским приликама које су утицале на стварање српског језика од тада до данас. Много је историјских непознаница и баш су ме оне подстакле да и после званичног дела поставим више питања. Одговори су још једном доказали да су нам баш ту историју бивши моћници намерно избрисали из уџбеника. Најлепше и највредније делове су избрисали, али неко увек сачува отету историју. Лично мислим да све истине вековима грабе да испливају – каже Недељковићева.

Она предавачима захваљује на непосредности, а домаћици Драгани на правом одабиру теме и одличној организацији.

– Већ је увод наговестио изузетно вече и уживала сам слушајући историјске чињенице о делима Немањића за које до сада нисам знала. Приметила сам да су и остали без даха пратили предавање. Поучно је било и сазнање о писмености Словена у периоду Немањића у односу на остале народе тога времена. Утисак је да и данас од Немањића можемо да учимо -рекла је Јелена Костић.

Нису само они који су слушали предавање задовољни. Ивана Марчета је срећна што је предавање о Немањићима и додатак о погледу на историју средњег века наишао на велико интересовање.

– Присутни су изразили занимање за наведене садржаје и изразили жељу да овај вид предавања постане традиционалан. Захвална сам људима на одзиву и на њиховој жељи да се подсете давно научених садржаја, као и да чују и науче нове ствари. Разговор после предавања је показао колико културни садржаји обогаћују свакодневни живот и инспиришу нас да живимо на квалитетнији начин, оплемењујући и нас саме и све чиме смо окружени – истакла је Марчета.

После свега још дуго се остало у пријатном разговору уз мандарине и домаће колаче.

Старословенски уз грчки и латински

Димитри Пасковски за „Вести“ каже да су у предавању наведени књижевно-историјски и историјско-лингвистички разлози и аргументи за преиспитивање постојећег погледа на српску књижевност и на културну баштину средњег века на нашем простору.

– Тако се систематски запоставља чињеница да се старословенски језик у IX веку користи за превођење верских списа (који бива уважен од стране римског папе као језик за богослужење и тиме равноправан са јеврејским, грчким и латинским) и на коме се већ у X веку преводе и филозофски антички текстови – и све то у доба када ниједан од западних језика не постоји као писани или књижевни језик већ тамо писменост постоји само на латинском језику. Ова чињеница се овде не истиче ради величања јужнословенске културе већ да се покаже колико је игнорисање и умањивање њене историјске важности неоправдано. На то указује и недавно откриће Стројимировског печата из друге половине ИX века на ћирилици који захтева преиспитивање претпоставки о настанку ћирилице.

СВИ ЖЕЛЕ НОВИ СУСРЕТ: Предавачи са делом публике

Живот иде напред

– Окупли смо се иако сви знамо какви су услови и колико је тешко у оваквим околностима било шта организовати. Маске су као и свуда обавезне, али смо се трудили да размак између гостију буде прописом дозвољен и да не морамо цело вече провести под маскама. Велика је одговорност, али ипак жеља да и у овом времену живот, колико је то могуће, иде напред је јача. Интересовање за предавање је било велико јер је тема о славној српској лози више него интересантна, али нажалост нису могли сви да присуствују због ограниченог броја посетилаца – наводи Драгана Зимоњић.


Аутор: В. Алексић

Извор: Вести онлајн


СКЦ “Ћирилица” Београд: Текстове и коментаре написане латиницом не објављујемо у складу са Чланом 10. Устава Републике Србије.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.