Поштовани читаоци,
Иво Андрић је у финишу трке за Нобелову награду, када је она много значила, победио Мирослава Крлежу, на радост свих Срба, а на несрећу комшија. Можда се дух Нобела прошле године пренуо, али податак који је у тексту уваженог професора Ивана Д. Куљанчића вероватно многи не знају. Сигурно се због тога многи и данас чуде зашто је тих 60-их година „Марш на Дрину“ био хит. Тај државотворни марш је уствари кост у грлу свим комбинаторицима и квазикутуролошким мешетарима. Таман смисле комбинацију, а чињеница изрони из хладне Дрине.
Тако је Андрићев „Марш на Дрину“ који га је пратио у Стокхолму уз Теслину песму „Тамо далеко“, која му је свирана на испраћају, још једна брана српства коју су нам уприличили наши валикани.
Да наши су, нису ваши!
Милорад Ђошић
Иво Андрић и Марш на Дрину (можда нисте знали) – Пише проф. др Иван Д. Куљанчић
Нећу да будем неваспитан, али се надам да знате зашто је Марш на Дрину био светски хит 1963/64?
Нисам ни ја знао до пре 4-5 година, јер се то у социјализму крило и није смело о томе да се прича, нипошто!
Сви смо више пута гледали доделу Нобелове награде Иви Андрићу, али без тоне!
Зашто без тона?
Зато што је он на доделу Нобелове награде понео једну стару грамофонску плочу са снимком Марша на Дрину!
И док му је додељивана награда, свирао је Марш на Дрину који се невероватно свима свидео.
Марш на Дрину је постао светски хит и пуштао се месецима на свим радио станицама, а да ми то овде нисмо знали!
Тек пре неку годину се о томе проговорило!
Извор:
