Листајући књигу Записи старог београђанина

О отварању српске књижаре у Солуну 1886 године

У Цариграду је тада руски амбасадор био Александар Ивановић Недилов, један од твораца санстефанске Бугарске. За његова времена изгледа да је руска амбасада у Цариграду била главна агенција за бугарску пропаганду у Турској.

Чим је дошао у Солун и примио управу консулата, Јастребов (Иван Степанович Јастребов 1839-1894) је дошао у сукоб са цариградском амбасадом. Бугари су били уобичајили да све списе и књиге, у циљу пропаганде, шаљу из Софије руској амбасади, која их је као своје пошиљке и службене пакете слала консулатима у Македонији да их предају бугарским агентима и агитаторима. Јастребов је одбио да против свог најдубљег убеђења буде бугарски агент на штету народности, за коју је одлучно доказивао и писао да није бугарска. Он је у том смислу чинио представке цариградској амбасади, а пакете који су му слати није хтео растурати, рескирајући да буде пензионисан.

Почетак рада нашег консулата да отвори српску књижару у Солуну наишао је на велике тешкоће. Српске књиге, иако цензуром прегледане и одобрене, увек су затезали да пропусте валија Галиб-паша и његов муариф. Сам Јастребов био се заузео да се књиге пропусте. И кад је Галиб-паша, и поред обећања да то учини, ипак затезао, Јастеребов му је у очи рекао да је лажов. Галиб-паша је увреду прогутао, али књиге још за дуже време није пропуштао. Бугари, који су му отпор златом ојачали, светили су се и Јастребову и нама, а нашу књижару, у којој је у почетку било само Вукових и Даничећевих издања јеванђеља, прозвали су пакосно продавницом библијског друштва.

Из књиге

ЗАПИСИ СТАРОГ БЕОГРАЂАНИНА Коста Н Христић – Просвета 1987

Припремио

Зоран М Милошевић