Дан Народне библиотеке Србије

Народна библиотека Србије обележила је свој Дан. Основана је пре 188 година, Указом кнеза Милоша Обреновића, и била је прва установа културе у земљи.

Очекује се да ће Библиотека нови депо добити до 2023.године године, рекао је министар културе Владан Вукосављевић. Дигитална библиотека НБС обогаћена је с 11 нових збирки, а током протекле године посетило ју је 179 корисника дневно, рекао је Ласло Блашковић, управник те установе.

Народна библиотека Србије обележила је свој Дан

Национална награда за библиотекарство „Јанко Шафарик“ припала је Небојши Ковачевићу из Народне библиотеке.  Отворена је и изложба о путописном делу Растка Петровића.

Први на листи најтраженијих књига у јавним библиотекама Србије већ две године су „Корени“ Добрице Ћосића. Нову популарност дугују РТС-овој серији.

Иницијални фонд чинили су поклони Возаревића и других српских културних посленика. За дан оснивања узима се 28. фебруар 1832. године када је Димитрије Давидовић послао писмо кнезу Милошу о уређењу библиотеке. У новембру исте године Кнез Милош је наредио да се један примерак од сваке штампане књиге уступи библиотеци. Тако је установљена институција обавезног примерка.

Од 2002. године Народна библиотека Србије као свој дан слави управо 28. фебруар.По истраживању Дејана Ристића, објављеном у књизи „Кућа несагоривих речи“, библиотека је основана 12. јула 1838. у Крагујевцу, а наредне године пресељена у Београд. Успон у раду Народне библиотеке настао је 1853. године када је указом кнеза Александра уведено звање државног библиотекара у рангу професора Велике школе.

У време када је библиотекар био Јанко Шафарик (1861-1869), библиотека је пресељена у Капетан-Мишино здање и ту је у левом приземном крилу, дочекала Први светски рат.

Почетком Првог светског рата један део вреднијих, посебно старих рукописних књига, је евакуисан из библиотеке и спакован у воз. Преостале књиге и архива постале су ратни плен Немачке и Бугарске (где су однете), а део је остао и пропао. Нестала су у ратном метежу поред књига и три најважнија стара српска рукописа: „Никољско јеванђеље“, „Зборник попа Драгоља“ и „Призренски препис Душановог законика“.

У Првом светском рату библиотека је остала без својих просторија, па је 1920. године за њене потребе откупљена фабрика и „Картонажа Милана Вапе“, на Косанчићевом венцу. За њу је плаћено 3.200.000 динара, а рад је отпочео почетком 1922. године.

За време бомбрадовања уништен велике део књижног фонда

Зграда библиотеке на Косанчићевом венцу погођена је 6. априла 1941. године приликом немачког бомбардовања Београда и велики део књижног фонда је тада уништен.

Место на Косанчићевом венцу где је била Народна библиотека до уништења 6. априла 1941.

Уништен је књижни фонд од око 500.000 свезака, као и збирка од 1424 ћирилична рукописа и повеље (12-17. век), картографска и графичка збирка од 1500 бројева, збирке од 4.000 наслова часописа и 1800 наслова новина, затим значајна и недовољно проучена збирка турских докумената о Србији, инкунабуле и старе штампане књиге и целокупна преписка значајних личности из културе и политичке историје Србије и Југославије (Лукијан Мушицки, Вук Караџић, Ђура Даничић, Павел Шафарик.

Камен темељац за изградњу нове наменске зграде Народне библиотеке Србије свечано је постављено 20. октобра 1966. године, а радови на здању површине 24.000 метара квадратних завршени су шест година касније 1972. године.

Пресељење у нову зграду започело је маја 1972. године. Нова наменска зграда Народне библиотеке на Врачару свечано је отворена 6. април 1973. године.Зграду је пројектовао архитекта Иво Куртовић и убраја се у споменике културе.

Током рата један део тих књига је нестао и касније враћен, док постоје књиге које до сада нису враћене.

Народна библиотека Србије, са око шест милиона библиотечких јединица из раздобља од 11. до 21. века, представља изузетну збирку покретне културне баштине.


Извор: РТС

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.