Ћирилица и острашћени националисти

(Фото Иван Милутиновић)

У додатку „Култура, уметност наука” од 6. фебруара 2020. године, објављен је текст Бранка Анђића „Родољупци на ћирилици”.

Морам да кажем да сам била непријатно изненађена овим прилогом. Не због теме. Изношење мишљења о (не)употреби ћирилице је легитимна ствар. Али, генерализација неистомишљеника (родољупци и острашћени националисти), како је урађено у поменутом прилогу, вређа неистомишљенике и има за циљ врло ружну замену теза.

Нисмо сви ми који сматрамо да је у Србији ћирилица потиснута на недопустив начин острашћени националисти. И није нам срцу прирастао „примитивни национализам”. Оваквим говором се дисквалификује неистомишљеник који мора да доказује да није „родољубац” и „острашћени националиста”.

Није лоше подсетити се које се писмо користило у Србији до 1918. године, каква је ситуација била између два светска рата, а каква је данас. Ћирилица јесте потиснута и то је чињеница која се не може бранити. Нико не каже да ће српски језик нестати ако користимо латиницу, али ће нестати ћирилица. Сигурна сам да то никоме није циљ.

То што је у Србији званично писмо ћирилица и што се говори о њеној угрожености, упркос Уставу ове земље, не значи да грађани и грађанке Србије не читају књиге на другим језицима који користе латиницу. Само желе да се књиге у Србији штампају на ћирилици (+ на латиници), а не како је у тексту наведено на латиници (+ на ћирилици).

Не знам одакле аутору текста тврдња да је Словенцима и Македонцима био наметнут српски као званични језик. Ни у једном уставу српски језик није био званични језик (сигурна сам да је познато да се није ни звао српски језик).

Као неко ко је рођен и одрастао у Македонији, с пуним правом кажем да тврдња о наметнутом званичном језику није тачна. Такође, путовала сам по некадашњој Југославији и у Словенији ми се веома често дешавало да људи нису знали српски, а о ћирилици да не говоримо.

На крају, неће бити да људи који пишу латиницом умеју да склопе реченице које више звуче српски, од оних који пишу ћирилицом. То што код нас „играчи одмарају”, „пројекти се пилотирају”, „кандидати аплицирају” је нека сасвим друга прича и нема никакве везе са (не)употребом ћирилице.

Драгана Гњатовић,
Београд


Извор: Политика

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.