Ћирилица и дигитални свет

Да ли је савремени човек пандан сведоку дигитализације и осавремењавању националних вредности од искона? Одговор изискује осврт на хронолошке токове које друштво (не)прихвата и на тај начин формира одлике у свим културолошким сферама.

Словени као етничка група чине чак 30% становништва Европе. Међусобно се боље разумеју него припадници других  етничких група, на пример, у оквиру германске или романске језичке породице. Ипак, друштвени, социјални, културни, али и социолингвистички утицај Словена не досеже оне могућности које би њихов етницитет могао поседовати.

Празник светих Ћирила и Методија, 24. мај, обележава се и именује као Дан словенске писмености. Путевима ширења словенске писмености, налик на Ћирила и Методија међу Словенима, Удружење „Ксенија-руски језик” традиционално следи исте путоказе обележавајући овај значајан празник са својим пријатељима, сарадницима и суграђанима ширећи идеју о значају писмености и важности ћирилице, нашег писма на ком је целокупна српска културолошка баштина.

Данас врло често можете чути како смо ми у предности и јединствени у свету по томе што истовремено користимо два писма. На жалост многих међу нама, морам вас разочарати. Прво, по нашем закону, званично писмо Републике Србије је само ћирилица (члан 10). Латиница је писмо националних мањина и може се користити у оним срединама у којима живе припадници тих националних мањина, којима је латиница матично писмо. Приде, у тим срединама сви јавни натписи морају истовремени бити на оба писма. Друго, када учите неки страни језик ви учите комплетан систем језика – писмо, лексику, па и културу тог језика. Можете ли замислити да учите руски, а да пишете латиницом? Наравно, да не! Руски језик је препознатљив баш по свом писму и својим особеним словима – я, ю, щ… Исти случај је и с бугарским, кинеским или било којим другим језиком који има своје специфично писмо. И онда, као треће, долазимо до ситуације у којој смо данас – велики број јавних натписа и скоро сви медији користе латиницу. То све доводи до једне опште збуњености свих нас – појединци сматрају да је „срамотно или заостало” писати ћирилицом, многе фирме су мишљења да неће бити препознатљиви на тржишту уколико не користе латиничне натписе, а наша деца постају неписмена. Деца усвајају информације из окружења, а окружење је преплављено латиничним натписима и то врло често нетачно тј. граматички неисправно – истиче Ксенија Радојичић.  

Наведени увид у савремени језички статус Вуковог постулата о језику као хранитељу народа био је повод да професорка Радојичић организује јавно предавање на Дан словенске писмености, 24. маја, у Научно-технолошком парку Дома културе у Чачку. Садржаји симболично обележене вечери су посвећени положају ћирилице у савременом свету „Ћирилица и дигитални свет”.

Предавању је претходило вишемесечно истраживање у сарадњи са Канцеларијом за младе, са студентима Факултета техничких наука и Научнотехнолошким парком Чачак.  Наши млади суграђани из КЗМ Чачак – Марјана Петронијевић и Кристина Рајић истраживале су јавне натписе на улицама – рекламе, билборде, називе радњи и фирми, информативне знаке – саобраћајне знаке и називе улица. Ивана Тутуновић се бавила називима јавних државних установа, школа и установама културе. Сви натписи су ћирилички, као и целокупан писани материјал који те установе издају. Врло охрабрујуће је то што су сајтови тих установа углавном ћирилички, мада многе имају сајтове и на ћирилици и латиници. Оно што је засигурно само ћирилицом су исписани споменици културе, као и надгробни споменици.

Анђела Јокнић је истраживала које писмо и који језик преовладавају на интернету, друштвене мреже и језик који користе млади у свом свакодневном општењу. На свим мрежама може се писати нашим националним писмом, једино што на реткима корисник може подесити своје име и презиме (корисничко име) ћирилицом.

Проблемске ситуације које су заступљене у информационим технолгијама представио је Дарко Селаковић, члан савеза за српско-руски друштвени дијалог „КОС”. Занимљивости које је изнео тичу се предрасуда о коришћењу ћирилице на техничким уређајима. То је углавном последица неупућености јер сви данашњи уређаји подржавају ћирилицу. Довољно је додати тастатуру на ћирилици и тако избећи лапсусе и неразумевање у комуникацији (нпр. kuce – да ли су то kuće, kuce (штене) или kuče).  Селаковић је истакао да смо ми други у свету добили ћирилички домен .срб, одмах после Русије, а захваљујући руском писму, ћирилица је друго најзаступљеније писмо на интернету. Сходно претходном разрешење о савременом структуралном стању језика  употпунили су студенти Факултета техничких наука – Стефан Ристовић и Тијана Пољанчић са својим колегама. Прикупљен је опсежан материјал који је искоришћен током презентације, али су студенти истакли и један забрињавајући став која се сусреће у неким школама, па и на њиховом факултету – деградирајући однос према ћирилици као писму тестова и научног материјала.

Уз предавање је била приказана изложба калиграфије чије су радове рукотвориле ученице чачанске Гимназије – Невена Томовић, Милица Масал, Ања и Марта Брадић, као и две ученице 5. разреда, Нина Николић и Ива Милошевић. Захваљујући посвећености њихове професорке српског језика Милице Матовић, одабрани су пригодни текстови који одражавају нашу културну баштину.

Језик је категорија која се стално мења. Ксенија Радојичић, професорка руског језика, која је идејни творац ове вечери, на крају се осврнула и на ситуацију с руским језиком у савременом свету. Не тако давно, пре свега 60 година, руска ћирилица је освојила свемир! Јуриј Гагарин – први човек у свемиру је 1961. године полетео у свемир на свемирском броду Спутњик. Поводом овог великог јубилеја за Дан словенске писмености клуб „Ксенија – руски језик” је уприличио изложбу Руског културног центра – Руског дома из Београда посвећену Јурију Гагарину и освајању космоса ћирилицом.

Научно-технолошки парк је био пријатељ манифестације који је технички подржао предавање и омогућио да се све представи у њиховој конференцијској сали. Посетиоци су били сведоци да је опстанак језика национална насушна потреба.

 

Аутор: Милица Матовић

Извор: Чачански глас

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *