Још мало о србским поделама

Овај текст посвећујем непознатом господину Саши којем сам одговорио на његов коментар о Марадони, али који ме је инспирисао да напишем доње редове.


Србске поделе су свакако почеле пре `45-е, али су дефинитивно још више продубљене после те године, када смо почели да оремо карактерима и када Бог није више пуштао кишу, јер карактер све оре дубље па чак и поделе.
Сам наслов је уствари подела, а нас често питају зашто се ми тако зовемо, а ми кажемо да имамо два друга од којих се један зове Мијодраг, а други Миодраг, па им на тај начин одговоримо. Зашто се ми тако зовемо, то је ипак наша ствар и ствар нашег кума.
Како рекосмо у прошлом чланку чињеница је да ми Срби идемо мимо света, да смо навијали за Индијанце и Винетуа, па за Вијетнамце и Хошимина, да смо америчког председника Џонсона звали Џонслон, док смо још увек жалили за Кенедијем, али да су се тек после  `45 појавили Звезда и Партизан од којих овај други у неким чудним бојама, такође је чињеница. Та србска подела засенила је све поделе између ФК Југославија и БСК, који је наследника добио у благом ОФК Београду који је романтичарски одавао знаке дерта и жала за младост и понекад је показивао ону своју стару снагу. Романтичарство Београђана, читајте како хоћете, ишло је толико далеко да су се делили на Ђокисте и Микисте, а погађате да се ради о славним певачима. Наравно да Срби у центру код старог Партизановог игралишта, нису ни помишљали о томе јер је требала да се оре и копа земља и да се прпори (ко је имао пољопривреду у основној школи зна шта то значи), па им ни данас не пада на памет да се деле на Гучу и Егзит (из чега?).  Богу хвала још увек има делова за “Фергусона”, а да ли има делова за карактере процените сами.
Фудбал као најбољи замазивач очију вероватно ће бити и освешћивач јер када гледаоци схвате да недељом не могу пре ручка да иду нигде , а и да понедељком такође морају да остану кући, запитаће се о чему се ради. Да ли ће се тада поново појавити старе поделе замазане фудбалом или су се већ појавиле процените сами?
Да не узимамо Душану Ковачевићу хлеб из уста, који је о овом питању такође писао, али све наше поделе се завршавају у Полумиру (чудно име?) полумирски, селу недалеко од Краљева града, а на путу за Студеницу. Зашто баш ту прочитајте у тридесет година писаном роману “Кустос Мезезија” Радомира Батурана.
Роман “Кустос Мезезија” је својеврсна књижевна Герника
Да завршимо фудбалом који је у нашем случају све ово започео.  У ово време могућа је и подела на Марадонисте и Пелеисте, али док размишљате у који ћете табор послушајте песму коју улични свирачи певају Ел Гранде Марадони:

Пеле је дефинитивно плакао на леђима навијача, али не знамо да ли је пустио дечачке сузе испод наочара, а док се ми полумиримо и кривце тражимо међу нама, размислите да неки други кривце такође траже увек у нама, а да су  њихове поделе на нивоу које је пиво боље.

Милорад Ђошић


СКЦ “Ћирилица” БеоградТекстове и коментаре написане латиницом не објављујемо у складу са Чланом 10. Устава Републике Србије.


5 thoughts on “Још мало о србским поделама

    1. Господине Драгићевићу,
      пошто сте похвалили чланак уредника ми, немадох срца да Вам коментар обришем.
      Али, за убудуће, погледајте шта пише испод скоро сваког па и овог чланка.

      Све најбоље

  1. Ja ću latinicom, krivi su Kinezi zbog toga. Ti ćeš to razumeti.inače pišem samo ćirilicom.
    Svaka čast za tekst.

Оставите одговор на Администратор Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *