Језикофил: Ц(ј)епиво

Пише: др Јелена Јанковић, Институт за српски језик САНУ

Уврежено је мишљење да је реч цепиво (ијек. цјепиво) кроатизам и да самим тим није у духу српског језика, међутим ако одемо корак уназад, можемо видети да се она користила у првој половини 20. века и у српском језику.

То можемо потврдити захваљујући Речнику српскохрватскога књижевног језика у издању Матице српске (из 1976. године), у којем је наведен пример употребе те речи из дневног листа Политика, из 1949. године: ‘Вакцина је цепиво које се употребљава за стварање активног имунитета против заразних болести’.

Као медицински термин, синоним за вакцину, помиње се и у једнотомном Речнику српскога језика (из 2011. године). Што се тиче њеног порекла, именица ц(ј)епиво изведена је од домаћег глагола ц(иј)епити у значењу ‘давати вакцину’, што значи да није страна реч, није преузета из неког другог језика, већ је домаћа твореница.

Сматра се да се значење тог глагола развило од старијег значења ‘навртати, калемити воћку’ (из 18. века), а које се заснивало на још старијем значењу ‘цепати, ударати (дрва)’ (из 16. века), „zbog tehnike kojom se pri ceplјenju mladice umeću u razrezanu koru drveta” (Etimološki rječnik hrvatskoga jezika 1, Zagreb 2016 s.v. cijepiti).

У српском језику се у том значењу одомаћила страна реч пелцовати ‘цепити, калемити, вакцинисати’ (од немачког pelzen). Данас је реч ц(ј)епиво уобичајена у хрватском језику (и у словеначком, такође), док се у српској језичкој норми одомаћио интернационализам вакцина.


Извор: Језикофил

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *