Школа на даљину поправила оцене

Оцењивање на даљину током претходног полугодишта прошле школске године значајно је поправило оцене из појединих предмета, али и успех ученика на крају школске године.

Фото: ЕПА-ЕФЕ/ Алесандро Ди Марко

Јавности су доступни подаци о оценама у осмом разреду, који се објављују у склопу извештаја о реализацији завршног испита, али и они дају слику колико је оцењивање ван учионице упитно.

Статистика сведочи да је у претходној генерацији чак 45,1 одсто ђака у осмом разреду било одлично, док их је годину дана раније било 41,1 одсто, а у школској 2017/18 – 41,7 одсто.

Број врло добих је био скоро идентичан – око 35 одсто.

Добрих је лане било 18,9 одсто, 22,6 на крају школске 2018/19, а 22,4 одсто годину дана пре тога. Са довољним успехом осми разред је прошле године завршило свега 0,7 одсто ђака, годину дана раније их је било 1,2, а пре тога 1,1 одсто.

Разлика између оцена (из предмета који се полажу на матури) на крају школске 2017/18. и 2018/19. није велика и одступање је највише до један одсто, али значајних промена има ако се ти подаци упореде са прошлогодишњим. Лане је смањен број двојки готово из свих предмета за неколико процената, а повећан је број ђака којима је на крају године закључена петица.

Тако је, рецимо, у 2018/19. двојку из математике имало 36,6 одсто осмака, а на крају школске 2019/20. 30,3 одсто, док се из српског број ученика са двојком смањио са 21 на 16, 8 одсто, али је зато број петица скочио са 34,3 на 37,3 одсто.

Из физике је на крају осмог разреда 2018/19. закључену двојку имало око 31 одсто ђака, а прошле године 23,6 одсто, док је из хемије број довољних са 33,6 одсто опао на 25,3 одсто. Пре две године, двојку из историје је имало 21,5 одсто ученика, а лане 15,3 док је број петица са 41,5 порастао на 45 одсто.

У прилог тези да је завршни испит као нека врста корективног фактора неоходан при упис у средње школе, струка је указивала и пре пандемије, јер је уочено велико размимоилажење у оцењивању.

Због тога се редовно догађа да ученик који је у некој школи имао тројку, на малој матури постигне исти резултат као његов вршњак који је у другој школи имао петицу или да ђаци са идентичним оценама покажу различито знање на тестовима завршног испита.

Овакви примери нису реткост ни у оквиру исте школе, па чак и истог одељења. О томе колико је неуједначено знање вуковаца у различитим окрузима сведочи податак да неки од њих нису успели на малој матури да „добаце“ ни до републичког просека.

Корона је без сумње садашњим осмацима подигла оцене у седмом разреду, с обзиром да се цело друго полугодиште прошле школске године радило онлајн.

Ако се томе дода и тренутна ситуација, у којој неки наставници оцењују на даљину, а неки ђаке испитују у школи, више је него јасно зашто је завршни испит потребан.

Да њега нема, први проблем са којим би се суочили је како распоредити 8.500 вуковаца, колико их је на нивоу целе Србије, а у неким окрузима их има и преко 20 одсто.

Нема дилеме да би они заузели места у најатрактивнијим школама, али би „пред вратима“ остали добри ученици са понеком четворком у ђачкој књижици. То у великим градовима није проблем колико у мањим срединама, у којима је понуда образовних профила доста скромнија.

 

Аутор: В. Андрић

Извор: Данас

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *