Чачанско Четворојеванђеље

Најстарије рукописно Четворојеванђеље које је сачувано у ризници цркве Светог Вазнесења Христовог у Чачку, познатије под именом „Чачанско”, написао је поп Вук из Никољ Пазара 1554. године. Оно је данас изложено у сталној поставци Народног музеја у Чачку, у конаку Јована Обреновића.

Четворојеванђеље је писано на папиру, српске је редакције и украшено је заставицама и иницијалима. Повезано је у дрвене корице пресвучене тканином. У средишту предње корице налази се метална рељефна представа Христовог васкрсења у медаљону, окружена стилизованим цветним орнаментом, док су у угловима ликови четворице јеванђелиста са њиховим симболима. На задњој корици је медаљон од лима са изрезеним крстом.


Никољско четворојеванђеље


Сачувани рукописи овчарско-кабларских манастира упућују на чињеницу да су се у XVI и XVII веку преписивале првенствено богослужбене књиге (јеванђеља, псалтири, минеји, триоди и октоиси), односно да се „радило само на томе да се сачува од пропасти наслеђе које је створено у прошлости, да се преписивањем умножи, у првом реду да се цркве и манастири снабдевају потребним књигама“. Према сачуваним записима, књиге су писане у манастирима Никољу, Јовању, Благовештењу, Вазнесењу, Преображењу и Савињу. Најстаријим преписом сматра се Никољско четворојеванђеље, кодекс с краја XIV века, за које се претпоставља да је писано у манастиру Никољу, мада палеографске особине рукописа указују на писарску традицију босанског  скрипторија. Током XVI века у Никољу су радили Дмитрашин дијак и јеромонах Исаија, у Преображењу је деловао јеромонах Данил, у Јовању монах Никифор, а у Вазнесењу игуман јеромонах Силвестер. Почетком XVII столећа, 1608. године, у цркви Благовештења преписано је тзв. Каранско четворојеванђеље. Књига је настала као резултат рада двојице писара – свештеника Вука и световног мајстора калиграфа. Током прве деценије XVII века у Никољу је радио и хиландарски монах Аверкије, који је за време игумана кир Леонтија преписао Тропјеснец. У манастиру Никољу је, поред преписивачке активности, током два века обнове српске писмености био развијен и граверски занат.

Стицајем историјских околности, уместо у манастирској ризници, данас чува у чувеној библиотеци Честера Битија у Даблину. Средњовековни манастир Никоље у Овчарско-кабларској клисури, 2007.  добио је први примерак фототипског издања чувеног Никољског јеванђеља.


Аутори: Милош Тимотијевић, Делфина Рајић
Извор: Озон прес

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *