У филолошким одељењима најмање ђака учи француски

Најезда осмака у Филолошкој гимназији. – Одељења за ученике с посебним способностима за филолошке науке постоје у 11 градова, од ове године и у Смедереву

Пријемни испит за Филолошку гимназију (Фото Н. Марјановић)

Најмлађу генерацију гимназијалаца који француски језик уче у специјализованом смеру за талентоване за филолошке науке чини свега девет ђака – на републичком нивоу. То су садашњи прваци престоничке Филолошке гимназије. Али тај куриозитет, као и вишегодишњи проблем да се попуни квота у филолошким одељењима за француски језик и књижевност, па и чињеница да због тога овај смер у Карловачкој гимназији већ неколико година не уписује ђаке, остају у сенци јагме за места у другим филолошким или двојезичним одељењима за даровите. Треба разликовати филолошке и двојезичне смерове, за њих се не полаже исти пријемни, нити се у њима ђаци образују по истом програму.

– Тачно је да једино наша школа уписује ученике у филолошко „француско” одељење и да је прошле године ту остало слободних места (квота је 12). Интензивно настојимо да нам надлежни одобре да оформимо групу за почетни француски. Програм је урадио Завод за унапређивање образовања и васпитања, имамо позитивно мишљење Националног просветног савета, али то ресорно министарство још није одобрило, прошле године због ковида, а ове такође. Надамо се да ће следеће године бити другачије. Много је деце која би француски у филолошком одељењу учила од почетка, као што уче, рецимо, норвешки, који имамо од прошле године – указује Драгана Ћећез Иљукић, директорка Филолошке гимназије.

Дословце сагласан с њеним речима, Бранко Стојков, директор Карловачке гимназије, потврђује да и ова школа ни прошле ни ове године није добила могућност да будућим ученицима понуди да уче француски из почетка, а да је ово трећа година заредом да не уписују ђаке у „француско” одељење јер оно није ни у плану.

– Што наши ђаци не би могли француски да уче по почетном програму, кад могу шпански, италијански, кинески… Уосталом, и на факултету постоји могућност да се француски учи од почетка па што не би постојала у филолошкој гимназији, али нама то још није одобрено – објашњава Стојков, уверен да је проблем у томе што се француски слабо учи у основним школама.

Директорка Филолошке указује да је равнотежа, која је у нашем образовном систему постојала у погледу приближно једнаког броја ђака који као други страни уче различите језике од петог разреда основне школе, углавном поремећена у корист немачког, и то захваљујући утицају родитеља на избор ученика.

– Последице су евидентне. Немамо довољно ученика који би могли да положе пријемни из француског. Пазите, то је један од дипломатских језика, а Србија је део породице франкофоних земаља и као такво подручје не би смела да замире – увиђа Драгана Ћећез Иљукић.

Има истине и у томе да је двојезична настава на српском и француском језику, која постоји у шест гимназија и годишње прима 135 ђака (а нарочито је популарна у Трећој и Десетој београдској и гимназији „Јован Јовановић Змај” у Новом Саду), заслужна за слабу конкуренцију на смеровима за француски језик у филолошким гимназијама. Мада, од прошле године у Србији не постоји средња школа с искључиво филолошким одељењима јер је Филолошка гимназија добила смер за сценске и аудио-визуелне уметности, Карловачка за историју и географију, а суботичка „Деже Костолањи” одраније има спортско одељење.

Смерови за ђаке с посебним способностима за филолошке науке, по правилу за енглески језик, постоје у још седам гимназија, у Крагујевцу, Јагодини, Ваљеву, Шапцу, Краљеву, Крушевцу и Нишу. Актуелни конкурс за упис у средње школе предвиђа формирање новог филолошког одељења у Гимназији у Смедереву, чиме је уписна квота на националном нивоу повећана на 552 места. Укупно око 800 ђака пријавило се да полаже пријемни, али се испоставља да је половина тог броја намеравала да знање опроба у једној школи – београдској Филолошкој.

– Била је права најезда осмака. Другог дана пријемног, два испита одржавала су се у исто време, нисмо то могли да променимо па су нека деца морала да одустану, а да нису, било би 400 кандидата. Овако је на обе провере знања, из српског и страног језика, које чине пријемни, код нас изашло 370 осмака, а имамо 168 места у првом разреду. То је више од двоје ученика на једно место. Успешно је испит из српског и енглеског положило 207 ђака, из француског и српског – шест, руског и српског – четири, немачког и српског – десет – сумира Драгана Ћећез Иљукић.

Кандидати који су на другом тесту бирали да полажу француски, руски и немачки имаће предност на упису у одељења за те језике у односу на вршњаке који за те и све друге филолошке смерове (енглески, јапански, кинески, шпански, италијански, норвешки и класични – старогрчки и латински) конкуришу на основу положеног енглеског као страног језика.

– Ове године за полагање пријемног у Карловачкој било је пријављено више од 190 ђака. На испит из српског изашло је 176 кандидата. Десеторо није положило. Енглески је положило 160 ученика, али имамо и ђаке који су положили пријемни из немачког и руског. Планираних 144 места требало би да буде и попуњено – очекује Стојков.

Слика жестоке конкуренције заснована на поређењу уписне квоте с бројем осмака пријављених да полажу пријемни за упис у одељења за даровите углавном се испостави не тако веродостојном касније, када се број конкурсом предвиђених места упореди с бројем ученика који су успешно прошли пријемни, малу матуру и смер за таленте навели као прву жељу на листи. То важи и за филолошка одељења, за која се, на пример, лане 748 осмака пријавило да полаже пријемни, за расположивих 528 места, а уписано је 469 ученика у први разред.

Пријемни за двојезична одељења положило 616 ђака, а има 468 места

Двојезична одељења за нову генерацију првака предвиђена су у 11 гимназија и Ваздухопловној академији. У првом разреду билингвалних смерова планирано је укупно 468 ученика. Да полажу пријемни пријавило се 712 осмака, на испит је изашло 670, а положило 616 ђака. Мали матуранти који су успешно прошли проверу знања за двојезична одељења не могу да конкуришу за упис у филолошка, и обрнуто. Двојезична настава се реализује на српском и једном страном језику: француском, енглеском, немачком или руском.

 

Аутор: Миленија Симић-Миладиновић

Извор: Политика

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *