Умјесто да се 4. јануар слави као Дан културе Црне Горе, ДПС власт на Цетињу слави измишљени датум оснивања града

УМЈЕСТО ДА СЕ 4.ЈАНУАР СЛАВИ КАО ДАН КУЛТУРЕ ЦРНЕ ГОРЕ, ДПС ВЛАСТ НА ЦЕТИЊУ СЛАВИ ИЗМИШЉЕНИ ДАТУМ ОСНИВАЊА ГРАДА, ЗА КОЈИ НЕМА НИ ЈЕДАН ДОКАЗ !!!

4. ЈАНУАРА 1494.Г. ЗАВРШЕНО ЈЕ ШТАМПАЊЕ ОКТОИХА ПРВОГЛАСНИКА, ПРВЕ ЋИРИЛИЧНЕ КЊИГА НА СЛОВЕНСКОМ ЈУГУ, ИЗАШЛЕ ИЗ ЦРНОЈЕВИЋА ШТАМПАРИЈИ !!!

Умјесто бављења фалсификовањем историјских чињеница ДПС власт би требала да научи сљедеће:

Насљедник Господара Зете Ивана Црнојевића, његов најстарији син Ђурађ се у изузетно тешким околностима у којима се Горња Зета налазила посветио културном и духовном уздизању. Управо његовим настојањем из Венеције је 1493. г. набављена штампарија, која је допремљена на Ријечки град (Обод) у околини Цетиња. Иста штампарија је потом пренесена на Цетиње. Радом штампарије руководио је јеромонах Макарије са седам помоћника. Занимљиво је напоменути да је Црнојевића штампарија била не само прва штампарија у Јужних Словена него и прва државна штампарија у свијету уопште, која је штампала ћириличне књиге под сводовима Цетињског манастира. Неопходно је напоменути да је Јохан Гутенберг 1455. изумио прву савремену штампарију, тако да до њеног увођења на простору Црне Горе није прошло ни пуних 40 година.

Јеромонах Макарије, који је руководио Црнојевића штампаријом у Ободу и на Цетињу, са својим господарем Ђурђем 1496. г. је напустио Горњу Зету и отишао у Венецију. Из Венеције он ће отићи у кнежевину Влашку, данашња Румунија. У манастиру Деалу код Трговишта, престонице Влашке, он ће (од 1507. до 1512) руководити првом румунском штампаријом, у којој ће организовати штампање румунских богослужбених књига на старословенском језику. Прву штампану богослужбену књигу у Румунији Литургијар штампао је 1507. г. управо јеромонах Макарије. Он се дакле с правом може сматрати оснивачем штампарства у Црној Гори и у Румунији. Потом ће се у позним годинама живота повући на Свету Гору. У архивским списима именује се 1526. г. као игуман манастира Хиландара. То је последњи помен јеромонаха Макарија. На Хиландару ће се он, по свему судећи, и упокојити.

У Црнојевића штампарији штампано је свега пет књига. Октоих првогласник је прва књига изашла у Црнојевића штампарији. На њој је рађено годину дана, а уписано је да је завршена 4. јануара 1494, има 269 листова. Сачувано је десетак примјерака. Октоих петогласник је друга књига из Црнојевића штампарије, но није у цјелини сачувана. Псалтир са посљедовањем је трећа по реду одштампана богослужбена књига, од које је сачувано свега неколико примјерака. Ова књига је штампана на Цетињу. Штампање је довршено 22. септембра 1495. г. Молитвослов – Молитвеник или Требник је четврта књига из Црнојевића штампарије и један њен примјерак је дјелимично сачуван у манастиру Свете Тројице код Пљеваља. Четворојеванђеље, пета књига ове штампарије, познато је само по препису из 1548. г.

За разлику од наведених неспорних чињеница, вјеровали или не ДПС је у Статуту престонице Цетиње у члану 10 који се односи на празнике записао сљедеће:  ,, Dan osnivanja Prijestonice je 4.januar

У члану 11. који се односи на Јавна признања пише: Javna priznanja su: ,, Povelja “Ivan Crnojević” za dan osnivanja Prijestonice“. (Cetinje, 24.12.2018. godine Broj :02-030/18-1020Skupština Prijestonice Cetinje, Predsjednica Maja Ćetković )

Чињенице су сљедеће:

1.Повеља о оснивању Цетиња не постоји, нити физички нити се било гдје наводи у стручној литратури да је некада постојала. Таква повеља још до данас није позната научној јавности, осим чињенице да је ДПС измислио и уписао у у Статуту престонице Цетиње.

2.Не може се поистовјећивати ,, Оснивачка повеља Цетињског манастира“ са непостојећом ,, Оснивачком повељом Цетиња“, нити се 4. јануар може проглашавати даном оснивања града, како је то урадила ДПС власт у Статуту престонице Цетиње.

3. ,, Оснивачка повеља Цетињског манастира“ од 4.јануара 1485.г. печатана на Ријеци Црнојевића, представља даровницу Господара Зете Ивана Црнојевића Цетињском манастиру и веома прецизно дефинише власништво над посједима у Цетињском пољу или Подловћенском долцу како се некада називало. Према повељи Господара Ивана Црнојевића из 1485.г. коју је потврдио и Књаз и Господар Никола Петровић Његош 1895.г.читаво данашње Историјско језгро Цетиња је метох ( имање) Цетињског манастира. Документ на пергаменту који се у стручној литератури назива ,, Оснивачка повеља Цетињског манастира“ се данас чува у Библиотечко – архивском одјељењу Народног музеја Црне Горе на Цетињу.

4. Не може се 4.јануара 1485.г. поистовјећивати са 4. јануаром 1482.г. и проглашавати даном оснивања Цетиња. Другим ријечима не може се самовољно или фалсификаторски од стране ДПС –а 4.јануар из 1485. пребацивати у 1482.г. јер се ради о постојећем документу ,, Оснивачкој повеља Цетињског манастира“ из 1485.г. и непостојећој ,, Оснивачкој повељи Цетиња“. Да ли у научном смислу представља скандал то препуштам историчарима да дају своју ријеч

5. Не може ДПС у Статуту престонице Цетиње установљавати и додјељивати Повељу ,, Иван Црнојевић“ за непостојећи дан оснивања Престонице 4.јануар 1482.г. Другим ријечима, све до сада додијељене повеље су свједочанства како је ДПС обмануо добитнике награде и јавност о нечему што нема везе са историјским чињеницама.

ЗАТО, УКОЛИКО ИМА ПАМЕТИ 4. ЈАНУАР ТРЕБА ПРОГЛАСИТИ ДАНОМ КУЛТУРЕ У ЦРНОЈ ГОРИ, ПО ДАНУ КАДА ЈЕ 1494.Г. ИЗАШЛА ПРВА ШТАМПАНА ЋИРИЛИЧНА КЊИГА НА СЛОВЕНСКОМ ЈУГУ !!!


Аутор: Јован Маркуш

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *