СУДБИНА КНЕЗА ЛАЗАРА: Међу осталим дилемама око смрти кнеза Лазара у Косовском боју остаје још једна

ШТА се може са сигурношћу рећи о стварном току и исходу Косовске битке, на основу шачице необоривих чињеница које се сад једва назиру испод дебелих наслага каснијих народних легенди, хагиографских претеривања у култно усмереним списима и српских и отоманских хроничара, као и у романескним фабулисањима многих странаца који су тиме надокнађивали оскудно знање и о томе где је та битка вођена, а и ко су, осим турског султана Мурата, са обе зараћене стране били њени главни учесници?

Архипелаг

Необорива чињеница је да је до битке дошло на српски празник Видовдан 15. јуна 1389. године на Косову пољу, као и то да је она била изузетно жестока. На почетку окршаја српске коњичке снаге на десном крилу предвођене господином Вуком Бранковићем су направиле дубок продор у почетном бојном поретку турских трупа из Анатолије, предвођених султан Муратовим сином челеби Јакубом. У току битке је неко од српских јунака успео да се некако провуче кроз живи зид од неколико стотина ланцима повезаних камила око султановог шатора, најављујући да нуди предају и тиме убедио јаничарску гарду да га изведу пред Мурата. Кад је разоружан и уведен у шатор, Мурат му је, очекујући предају, преко тумача рекао да по турском обичају мора прво да клекне и да му пољуби стопало.

Тај витез је пришао султану и, клекавши, тргао скривени нож и смртно га ранио, пре него што је стража могла да прискочи и да га посече. Неочекивани напад на султана Мурата његови јавери су мудро прикрили да вести о томе не би нашкодиле борбеном моралу турских трупа, али су неки од њих обавестили челеби Бајазита одмах пошто је он нападом на снаге босанског војводе Влатка Вуковића испред његове румели војске успео да донекле овлада сукобом.

На вести шта се десило Бајазит је стигао у шатор и, видевши да му је отац на издисају, наредио да се позове и његов полубрат Јакуб. Чим је Јакуб стигао, јаничари су га по Бајазитовој наредби везали и уморили завртањем тетиве лука око његовог врата, да би се тиме избегло и двојство команде у бици, као и будућа трвења око тога ко је од њих двојице наследник престола. Потом је Бајазит, преузевши врховну команду и ојачавши резервом турско ослабљено лево крило, кренуо у жестоки напад у центру бојног распореда супротстављених ратних снага.

У том окршају кнез Лазар је прво лакше рањен, а потом, пошто је пао с коња који је упао у прикривену јаничарску антикоњичку јаму, био заробљен, заједно с групом пратилаца у којој су били и његови сестрићи, браћа Стефан и Лазар Мусић. Пошто је тада разјарени Бајазит, одбијајући њихове понуде откупа, посекао српске заробљенике пред очевим шатором, Вук Бранковић и Влатко Вуковић су се са својим преосталим ратницима повукли с бојног поља. По доста каснијој белешци Константина Филозофа, заробљени кнежеви саборци су молили младог челебију да буду погубљени пре кнеза да не би гледали његову смрт и Бајазит им је ту жељу испунио.

One thought on “СУДБИНА КНЕЗА ЛАЗАРА: Међу осталим дилемама око смрти кнеза Лазара у Косовском боју остаје још једна

  1. Како се израчунава индикт односно добија бројка дванаест?

    6897 : 15 = 459 и остатак је 12

    Година од постанка света (6897) дели се са бројем година пореског периода (15) након чега добијамо целобројну вредност 459 уз остатак 12.

    Провера: множење, 15 * 459 = 6885 и када се дода број индикта (12) онда добијамо коначну вредност 6897.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *