Стари баснасти вицеви су најбољи

Поштовани г. Костићу, председниче САНУ,

ових дана сте сигурно добијали много писама и стварно нема смисла да Вам било шта пишемо, па сам одлучио да Вам пошаљем један стари виц, који је по мојој скромној процени добар, да бих Вас мало развеселио, јер Вас сви нападају.

У једном великом солитеру или како то тамо они кажу “мамутици” живеле су неке добре комшије. Један од њих је имао папагаја којег је износио на терасу свако јутро кад је било лепо време. Међутим, не лези враже, папагај је био јако безобразан и сваки пут кад би комшија из другог стана излазио на терасу, он би му псовао матер, мамицу, мајку и сл, баш онако као што је генерал Живковић отерао Аустријанце када му рекоше да преда Београд. То се дешавало сваки дан док комшија једном није откуцао папагаја по систему така и така ствар.

Папагај ара

“Слушај, рече газда Ари (тако се звао папагај), немој више да га псујеш, добар ми је другар, нема смисла”. У реду је”, рече Ара и примири се неки дан, али папагај као и сваки папагај поче опет. Када га је газада други пут опоменуо добио је и клемпу по глави, што га је јако разљутило, али и упозорење да би могао да се нађе у лонцу за супу.

Прошло је неколико дана и папагај је стварно ћутао као заливен, али је упорно безобразно гледао у комшијину терасу, све док га овај једне недеље није упитао:

“`ајде, Аро, реци сада оно што мислиш!”

“Знаш ти добро шта ја мислим”, рече Ара и окрену му леђа.

Владимир Костић

 

Милорад Ђошић, пуковник авијације у пензији,

ратни командант 712. похе Ниш

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *