Биографија
Са средњом школом радио у Индустрији грађевинском материјала Тоза Марковић у Кикинди, у периоду од 1963. до 1964. Војни рок служио ид 1965. до 1967. у тенковској јединици у Јастребарској у СР Хрватској, СФРЈ.
На јавном конкурсу за дипломатију 1970. године, био је најбољи у групи. Тада је био запослен у Савезном секретаријату за иностране послове СФРЈ. У дипломатској служби остао до 2002. године. Као дипломата службовао је у Замбији, Грчкој, Индији, Румунији, Кувајту и Белорусији. Након распада СФР Југославије био је министар иностраних послова Републике Српске Крајине, а од 1992. до 1994. саветник председника РСК Милана Мартића.
Подржавао је Српску аутохтонистичку историјску школу. Сарађивао је са Јованом И. Деретићем. Награђен је „Великом повељом“ и звањем почасног доктора наука у Друштву за истраживање старе словенске историје Сербона у Нишу 2008. године.
Радио је у часописима: Дневник, Реч младих, НИН, Погледи, Дуга, Новости, Српско наслеђе, Политика, Глас јавности, Борба, Књижевност, Експрес политика, Књижевне новине, Кикиндске новине, Енигма, Збиља и Сербона.
Преминуо је 12. августа 2020. године
Извор: Википедија
Приредио:
Милорад Ђошић
Ne mogu da verujem da mi je promakla ova žalosna vest.Slobodan je bio dragocen vredan stvaralac, častan čovek,dobardrugar! Žalim ga kao brata!
НЕКА МУ ЈЕ ВЕЧНА ССЛАВА. ЖИВОТ ЈЕ ПОСВЕТИО СРПСКОМ НАРОДУ! МАРА
Поштовани читаоци,
Слободан је био азбукоћириличар,надћириличар, Надвеликонадсрбин, јер какав би то човек Србин био, ако би био малосрбин. Слоба је човек који је обишао цео свет. Малени су му завидели, а велики повлађивали.
Слоба је причао народним језиком, језиком Бранка Ћопића, како рече данас његов друг на сахрани. Његов језик је био језик љубави, који је разоружавао оне које треба разоружати, а наоружавао оне који воле љубав.
Само речи хвале су остале за њим.
Драги Слобо, нека Ти је лака земља.
Твој,
Србски културни центар
“Ћирилица” Београд