Проф. др Милош Ковачевић у СКЦ „Ћирилица“ Београд

Наш драги гост у Србском културном центру Ћирилица Београд био је и професор, др лингвистичких наука Милош Ковачевић, члан Одбора за стандардизацију српског језика САНУ, човек који је свој професионални живот посветио српском језику и који нам је пружао свесрдну подршку у очувању ћирилице. Овом приликом смо му уручили наше благодарје у знак захвалности на путу ка истом циљу.

Проф. др Милош Ковачевић и Весна Арсић

Најсликовитији коментар професора Ковачевића на новоусвојени закон о родној равноправности је његово гостовање у емисији Б92, коју преносимо са њиховог сајта, са текстом пресловљеним на ћирилицу, у складу са нашим принципима и уставном обавезом, и са видео снимком дела емисије.

Весна Арсић 

Kако се каже у женском роду руководилац“? Није тачно (видео)

 Ако може да се каже спремачица, зашто не би могло инжењерка? Ово питање недавно је поставила једна министарка.

Међутим, у јавности је очигледна несагласност чланова Одбора за стандардизацију српског језика са члановима Закона о родној равноправности.

Против смо језичког инжењеринга у Закону о родној равноправности. Ако кажете слуга и слушкиња, сваком говорнику је то опште употребно. Да би новостворене речи постале део језика, морају да прођу филтер – да буду испоштована језичка правила, да буду сврсисходне и буду прихваћене у свим слојевима друштва. Примера ради водичица и учитељица. Уколико бисте питали на улици људе за реч водичица, они би рекли да је то неолингвизам, казао је за ТВ Прва проф. др Милош Kовачевић из Одбора за стандардизацију српског језика САНУ.

Не може да се врши тортура над језиком. Kако ће бити женски род од речи купац? То је смешно. Не можемо да будемо већи папа од папа. Нисмо против фемининатива, већ против онога што је против активне лексике. Kада је прављен закон, зашто нико није позван од катедре лингвистике? Нико ме није позвао, а члан сам одбора, додао је он и казао да схвата да је овај закон наметнут од ЕУ.

Повереница за заштиту равноправности је истакла да је језик моћно оружје и да неке речи нису постојале пре 15, 20, 100 година и да треба времена да уђу у употребу. Она је објаснила да је Закон одложен до 2024. и казала да нису предвиђене казне за кршење и да важи само за органе јавне власти.

Много већи проблем је дискриминациони говор, као рецимо у случају старлета, спонзоруша или нероткиња, казала је повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић.

Она је демантовала да нам је неко наметнуо доношење, већ каже да смо изабрали европски пут.

На питање који је женски род од речи руководилац, Јанковићева је казала да се каже руководитељка, а др Kовачевић је казао да то није тачно.

Извор: Б92

 

                                                     

2 thoughts on “Проф. др Милош Ковачевић у СКЦ „Ћирилица“ Београд

  1. Ко је изабрао Европски пут?
    Мањина која преко криминалних организација плаши и убија људе! Такви намећу прљавштину коју им намеће ЕУ којом управљају плаћеници лопова, који покрадоше и побише човечанство.
    Сви су они људи без части, морала и мозга!

  2. Чини ми се да је још тееж употребити у женском роду реч „руковалац“. Ваљад се моарју стваарати и синонимске речи ад би све било и у женском роду. Мислим да ниеј „теориај азевре“, него чињеница да су оволике расправе о женама на функциајама и роду у вези с тим смишљено наметнуте да би се зауставила много озбиуљнија расправа о томе како да Срби реше велики проблем са својим писмом. Зато је неко зачас пропсутио закон о женском роду, а зауставио закон о ћирилици који чека на усвајање три годиен, а за нееколико адан прогурао „женски род“, а закон о ћирилици касни, у ставри, 15 година. Предлажем лингвистима да се оставе те расправе о „женском роду“ у језику, паа да се врает далееко озбиљнијој и ваажнијој расправи о ћирилици: и мушкој, и женској и детињској. Јер је ћирилица подједнако важна за сваки род и за цео (српски) народ. Изгубимо ли сасвим ћирилицу, лако ћемо подлећи асимиалцији која се догодиал Србиам католициам који су моарли прећи на латиницу у свом језику. А данас смо, изгубивши ћирилицу 90 одсто, почели да све више губимо српске књиге на хрватском писму које се „књиже“ у хрватску културну баштину, а многи мисле да се неко с тим „шали“. Треба знати да ту нема никакве шале. На туђем писму све ћемо изгубити што смо створили.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *