Потребна је темељна реформа српских доктората

Извор за Илустрацију: Пиксабеј

Коментар професора Ђорђевића о докторатима, објављен 2. јуна, подстакао ме је да дам своје мишљење о овој важној теми. Тренутна ситуација није добра. Српски докторати нису моторна снага српске науке, што се посебно односи на оне одбрањене на приватним универзитетима. Има плагијата, а има и доктората који се бране да би се показало да се може све, па и то. Чуо сам и изјаве неких политичара да се не представљају као доктори наука, јер то не сматрају важним.

Имао сам прилике да се упознам с докторатима у Шведској, где сам се 1991. године усавршавао на Универзитету у Гетеборгу и слушао одбране, у Француској, на Универзитету у Безансону, где сам 2008. године био инострани члан комисије за одбрану доктората, и у САД, на Универзитету Корнел, где сам био ангажован на међународном пројекту као Фулбрајтов стипендиста, 2010. године.

Да би српски докторати покренули српску науку, неопходна је темељна реформа високог образовања у овој области. Прво, услови за одбрану доктората на државним и на приватним универзитетима морају да буду изједначени. Друго, одбрана доктората мора да се из церемоније претвори у прворазредни научни догађај. Да би се то остварило, један члан комисије за одбрану мора бити угледни страни научник, који је за то адекватно плаћен. Докторат мора бити у целости написан на српском језику ћирилицом и на енглеском језику. Одбрана мора бити или на енглеском језику, или на српском језику уз билингвалне слајдове. Уз докторат морају да се приложе репринти радова директно проистеклих из доктората, а објављених у рецензираним међународним часописима, у којима је докторанд први аутор.

Ако би се ово увело, не би више било никакве шансе за плагијате, докторате „тек да би се показало да се може и то” и непомињања своје докторске титуле „јер то није важно”.

 

Проф. др Горан Белојевић,
редовни професор Медицинског факултета у Београду

Извор: Политика

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *