Поводом емисије „Упитник“ о Закону о родној равноправности: Пуста логореја

 У уторак је на РТС 1 емисија Упитник посвећена језичком аспекту родне равноправности, а поводом пре пет дана усвојеног новог закона о родној равноправности у целини.

Гости емисије су били др Владан Јовановић, члан Одбора за стандардизацију српског језика, Нина Митић, помоћница министарке за људска и мањинска права и друштвени дијалог Сектор за антидискриминацију, проф. др Валентина Бошковић Марковић са Универзитета Сингидунум и проф. др Бранислав Ристивојевић, декан Правног факултета у Новом Саду.

Новим законом о родној равноправности, осим језичких рогобатности које се уводе у српски језик, типа тренерка (жена тренер, а не део гардеробе), водичица или водичкиња (жена водич) прописане су и казнене одредбе – они који буду рекли академик уместо академкиња могу бити кажњени новчаном казном од 50.000 до 2.000.000 динара!?

Према речима помоћнице министарке и докторке професорке нови наставци за занимања, титуле, професије итд. које се односе на жене су -ица и -иња, али није јасно зашто је њима до равноправности у језику више стало него до суштинске равноправности коју већ имају. Ако се инсистира да се жена академик назива академкињом, изгледа да је најважније да се апострофира њен пол, а не звање. У одбрану оваквог става помоћница министарке је навела пример Ксеније Атанасијевић, прве доценткиње у Србији која је трпела дискриминацију због тога што је жена. Томе је додала о голготу коју је прошла за време и после Другог светског рата јер је одбила да потпише нацистички Апел српском народу. Треба је подсетити да је Ксенија Атанасијевић  докторирала пре 100 година, у неко друго време које се никако не може поредити са данашњим по питању положаја жена у Србији, а придодате голготе су трпели многи српски интелектуалци, рецимо Милутин Миланковић, који је такође одбио да потпише споменути Апел, али не зато што је био мушкарац, већ зато што је био академик.

Можемо посматрати то и у следећем контексту: овај закон је веома брзо усвојен, што имплицира и његову важност; наспрам неважном Закону о службеној употреби језика и писма који као тако неважан чека на усвајање деценију; за то време нам је важећи Закон о језику и писму заснован на сада непостојећем српскохрватском и потпуно неусклађен са Уставом Републике Србије.

Својевремено ми је уредник био из околине Врања, и то није никаква дискриминација, већ просто је стално грешио у падежима и у говору и у текстовима.  Када би га лектор или неко од нас из редакције исправио, говорио је: Језик је жива материја. Тиме је оправдавао сваку своју граматичку грешку. Тога сам се и синоћ сетила када је докторка професорка то изнела као аргумент за нове рогобатности које су усвојене. Том флоскулом – језик је жива материја – покривају се свакакве измишљотине.

Пре пар деценија, када је Хрватска правила свој „новоговор“ како би направила што већу разлику од српског језика, служила нам је за подсмех. Из забаве смо смишљали изразе по узору на хрватски „новоговор“ па смо тако измислили назив за лисицу – кокошједало или за пужа – спороходало.

Мислим да смо као народ олако прихватали све што нам се и даље сервира са Запада и да није трагично, служило би много горима од нас за подсмех.

У прилогу снимак емисије „Упитник“:

Весна Арсић

5 thoughts on “Поводом емисије „Упитник“ о Закону о родној равноправности: Пуста логореја

  1. Ужас новоговора.Колико смо се срозали у зракомлаћивању испада да је силовање поштеног народа нормално. Како рече један мој пријатељ, а да ли ја могу да се зовем „мајк“ јер је сада бити отац страшно.
    О овој проблематици могли би да причамо данима, али сервилност власти према еUропским вредностима је благо речено неразумљива.

  2. Пре свега би требало жене да се масовно побуне против новонаметнутих језичких небулоза. Институт за српски језик при САНУ је дао добра разјашњења и донео је пре неку годину одлуку о томе како се користе неки изрази. Објаснили су да ваља правити разлику између граматичког и биолошког рода. То што су занимања, функције, звања, претежно у мушком граматичком роду, то не значи да је ико тиме дискриминисан, јер се не ради о исказивању биолошког рода. Па и енглески језик користи речи mankind, man, human, да означи људску врсту (у коју спадају и жене и мушкарци), човека као општи појам за жену и мушкарца, те, такође, у значењу човек уопштено или човечан. Ми искуствено знамо да неки изрази сасвим лако, „природно“ могу да се употребе и у женском роду за нека занимања а да не запарају уши, док употребљени у женском роду за многа друга занимања, звуче бедасто. Сасвим лепо звучи рећи: учитељица, професорка, лекарка, докторка итд. Нико никоме не ускраћује да се и тако представи: „Ја сам професорка шпанског језика“ или „Радим као докторка на ВМА“. Али зашто икоме смета што у номенклатурама, дакле у званичним документима ова занимања се пишу у мушком, подвлачим, граматичком роду. Распише се конкурс за пријем професора математике у некој школи. Свако коме сврака није попила мозак зна да се на тај конкурс могу јавити и жене и мушкарци. Али шта је са: водичица, водичкиња, тренерка, тренеркиња, тренерчица (мала тренерка коју могу деца да навуку)…
    Дебилизација нашег друштва, а и на глобалном нивоу, одвија се на свим колосецима: једнополни бракови су „нормални“, усјавајње деце од стране хомосексуалаца је „нормално“, правити од језика нешто накарадно је такође „нормално“, засипати нас отровима из хемтрејлерса је такође „нормално“, уводити обавезно вакцинисање против свега и свачега и то вакцинисати свиме и свачиме такође је „нормално“, бити незудрав и вечити пацијент такође је „нормално“ … Где је крај том насиљу над човеком и човечицом.

  3. Дебилизација нашег друштва, а и на глобалном нивоу, одвија се на свим колосецима: једнополни бракови су „нормални“, усјавајње деце од стране хомосексуалаца је „нормално“, правити од језика нешто накарадно је такође „нормално“, засипати нас отровима из хемтрејлерса је такође „нормално“, уводити обавезно вакцинисање против свега и свачега и то вакцинисати свиме и свачиме такође је „нормално“, бити незудрав и вечити пацијент такође је „нормално“ … Где је крај том насиљу над човеком и човечицом.

  4. „…Према речима помоћнице министарке и докторке професорке нови наставци за занимања, титуле, професије итд. које се односе на жене су -ица и -иња…“Ако сам добро разумела, онда би жена руководилац била руководилИЦА..преводилИЦА..итд..итд. Место коментара постављам питање:“Како је то решила родно равноправна Европа у којој се говори енглески, немачки, француски, италијански….?“

  5. Колико ја знам, у енглеском језику, само радник у кафани има два рода – конобар и конобарица (waiter и waitress). Доктор је само доктор, учитељ само учитељ, министар је само министар, без обзира на пол.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *