О култури изворовања и линковања

Поштовани читаоци,
ових дана смо од наших пријатеља добијали чланке које смо објављивали, без обзира што су исти били објављивани раније и на другим местима, али смо то пропратили објављујући линкове тих сајтова.
У неко време наш администратор, а уствари Селектор сајта Ацо Јовановић, из ваљда најсамосвеснијег града у Србији, Чачка, на нашем првенцу Ћирилизовано покренуо је рубрику Плагирано и непотписано после очигледних крађа изузетних превода Пол Крејг Робертса кога су појединци “нагло” открили прошле и претпрошле године. Често сам се љутио на њега да “олабави” мало, али сам тек сада схватио колико је био у праву.
Зашто ово пишем? Да ли је нама Србима баш толико тешко навести извор и линк? Да ли ће неком због тога да спадне круна са главе? Зашто се према туђину понизно савијамо, а свог не зарезујемо чак ни на Зарезоју?  Шта се то дешава са потомцима четрдесет и две династије пре Немањића, када је Свети Сава утврдио и окровио Православље? Па како ће тај Србин који не воли Светог Саву да воли комшију и да га похвали? Никако. И зато је ово мали апел за све уреднике сајтова истине. Линкијте и изворујте браћу, хвалите их као што се хвале сердар и војвода, а кад седнете испред продавнице мешовите робе свађајте се и трезни и пијани, али нађите заједнички језик. Молим вас.
И још мало. Ово исто још више важи и за писце текстова. Ако сте неком дали ексклузиву не шаљите другима, није лепо.

Милорад  Ђошић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *