ОТРГАО ОД ЗАБОРАВА ВИШЕ ОД 15.000 СРПСКИХ ЈУНАКА: Др Милоје Пршић направио списак погинулих старешина у Великом рату

Подвиг: Милоје Пршић годинама прикупљао грађу за „Споменицу“, Фото Архива

„А КАД је грануло јутро 14. августа, наши су се нашли пред самим бугарским рововима. Један пропланак, леп као у пролеће, сав изривен бомбама и зрнима, раздвајао је два непријатеља.

Није било могуће овако остати. Капетан Драгутин крете своју чету – опстанка је било само ако се бугарски ровови освоје и Бугари отерају.

– На челу чете он пође на јуриш, његовој чети следоваше остале чете, и кад је он погођен лежао на самом бугарском рову, само су гласници бугарски могли да побегну и јаве пораз.“

Овако је мајор Сава Витомировић, у некрологу у „Ратнику“, непосредно након рата 1919. године, описао погибију капетана Драгутина П. Стефановића на Ветернику августа 1916.

Фото Архива

Пуковник проф. Милоје Пршић, најугледнији српски војни архивиста, овај некролог мајора Саве Витомировића одабрао је за „слику једног времена“ у коме је Србија, сва крвава и у завојима након Првог светског рата, пописивала своје пале јунаке.

Споменица за 15.819 палих српских старешина у Првом светском рату, коју је Милоје Пршић са сарадницима из архива направио 100 година касније, први је овакав „споменик палима“ направљен код нас.

– Нису пописани сви погинули, али велика већина јесте – говори Пршић.

– Ову књигу сам замислио као прву „јавку“ српских бесмртника и очекујем да ће бити „дописана“. Уз имена официра и подофицира налази се и неколико реченица како и где су пали јунаци за отаџбину.

Фото Архива

У састављању списка погинулих и умрлих старешина непосредно после рата, коришћени су архиви Српске војске и Војске Краљевине Југославије и целокупни архив Војноисторијског института. Само теренски рад провере је трајао пуних осам година.

– То је искуство које које мора да доживи сваки човек који се бави историјом.

Од округа до округа, практично од цркве до цркве широм републике, листане су књиге и поређена имена палих јунака.

Нема „дуплих“ хероја, али сигурно има неуписаних – каже Пршић.

– Тек као „историчар у годинама“, видео сам књиге споменице мртвим јунацима руком писане у селима Србије. Ко то није видео, не може да разуме са којом љубави и пожртвовањем је српски војник бранио отаџбину.

 

Аутор: Д. Вујичић

Извор: Новости онлајн

 

2 thoughts on “ОТРГАО ОД ЗАБОРАВА ВИШЕ ОД 15.000 СРПСКИХ ЈУНАКА: Др Милоје Пршић направио списак погинулих старешина у Великом рату

  1. Да,чувени српски непријатељ Тадић унапређује у чин генерала пашенога Поноша који нема школе ни за пуковника, а пук. Др Пршића тера у пензију јер не одговара му пошто је прешколован.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *