Не пребацуј кривицу на другога

         Сваки пут кад бих заустио да се одбраним и кажем чувено нисам ја, кад би се открио неки мој несташлук, отац би ме пресекао увек истом реченицом – не пребацуј кривицу на другога. Та ми се реченица урезала у свест и често је се сетим када тражим одговоре на нека питања зашто нешто јесте или није тако или овако. То је мој одговор и на употребу ћирилице код нас – не пребацујмо кривицу на другога, јер смо ми ти који смо занемарили своје идентитетско писмо, и то у највећој мери од седамдесетих година када смо се окренули ка Западу, почели увелико да путујемо и да доносимо и усвајамо све оно што је било другачије, рекао нам је Владо Ђукановић, наш познати лингвиста и сарадник Србског културног центра Ћирилица Београд. Учествовао је са нама пре три године у обележавању годишњица рођења и смрти Саве Мркаља, првог реформатора српске азбуке, које смо обележавали у сарадњи са још неколико удружења и добитник је нашег благодарја.

            О предложеним новинама у језику уграђеним у Закон о родној равноправности је рекао да је неко једном побројао око 4.500 речи које постоје у Речнику САНУ и које се већ деценијама користе, а односе се превасходно на занимања и титуле жена. Господин Ђукановић не види разлоге за узбуну, јер свако време носи своје новине, али сматра да је начин на који је пласиран закон потпуно погрешан и сигурно изазива отпор када се прети казнама, а при томе се инсистира на потпуно непотребним изразима као што су, на пример, ковачица или јорганџијка, ако се има у виду да је ковач, осим што је превасходно мушко занимање и потпуно нестало, па се неће ни користити.

 

   Весна Арсић

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *