НА ЋИРИЛИЦИ! Ово је споменик који су Немци подигли Србима у Првом светском рату!

Иако су били на супротним странама, војници су се и те како поштовали, а у прилог томе иде и чињеница да су припадници царске Немачке војске 1918. подигли споменик преминулим српским заробљеницима из логора Кенигсбрик код Дрездена. Немци су нас тада поштовали зато што смо волели своју слободу и идеју, а какви смо данас?
Велики рат, који се тако звао када је избио, однео је много жртава, али је било и прича које никога не остављају равнодушним.
Иако су били на супротним странама, војници су се и те како поштовали, а у прилог томе иде и чињеница да су припадници царске Немачке војске 1918. подигли споменик преминулим српским заробљеницима из логора Кенигсбрик код Дрездена.

Натпис на споменику је исклесан ћирилицом, а ту је и српски краљевски орао. Сигурно многе буни откуд такво поштовање према непријатељима код Немаца, а Бане Гајић даје одговор:

– Поштовање према ратним непријатељима од стране Немаца је нешто што је било укорењено у кодексу немачких (пруских) аристократа официра, и тај дух је доминирао у немачкој царској војсци у Првом светском рату.
Нарочито поштовање су показивали према ратничким народима, које су ценили према борбеном духу који су имали, Енглези и Срби су ту били у врху. Постоји онај чувени говор Фон Макензена где он спрема своју војску коју предводи у напад на Србију речима да они не полазе ни на италијански, ни на руски фронт, већ на Србе који највише цене своју слободу.

Када је реч о милитаристичким круговима Царске Немачке, ствари су стајале овако како приказује овај серијал фотографија, поштовање и према заробљенима. Шта се касније изменило у нама , а шта у Немцима, остаје за дубоко размишљање, али сигурно је да у каснијим епохама, све до ове најновије фазе “домаћих задатака”, тог поштовања више нема.

Да ли смо заборавили да волимо себе, своју слободу и своју идеју, да ли су Немци заборавили да поштују мале народе, не знам, тек овај призор нам оставља неке “домаће задатке” – за опсежно разматрање, рекао бих – завршава Бане Гајић.
Овако данас изгледа овај споменик, а чини се да би наше власти могле да учине нешто и спрече даље пропадање овог веома битног сведока историје.


Извор: Телеграф.рс

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.