На Петровдан 2020 године

Давних дана седео сам са тетком Христином којој посвећујем овај чланак и причао о свему, како то само тетком може да се прича и она онако „наивно“ рече, „а зашто ти сине да будеш увек први у јагодама“. Сети се оне „још није време“ и сигурно ћеш бити први.

Свети Сава (преузето са Википедије)

Ових дана опет неки чланак у смислу, ако се ми Срби не побунимо пропашће свет. Докле и против кога? Зато волим да се враћам речима Великог владике Велимировића изречених на Видовдан 1916. у цркви Светог Петра у Лондону где рече, да парафразирам, „доста смо ми о наше кости оштрили турске јатагане за тамо неког и тамо неку Европу која не постоји“. Ко још слуша старца који је нешто причао пре 100 година, али се ипак у општој јурњави ка протестантизму родише и неки протести, а у лутању ка некој екумени у коју неки гледају очима постављеним на врх главе, изродише се неки нови тврдоверци Душановог наслеђа.

Данас је Петровдан, а сутра Павловдан и како рече један чо`ек на једном месту, ми смо народ апостолске вере. Ипак, додаде моја маленкост, ми морамо да знамо да су наши корени и Сварог и Перун и Весна и остали богови, а да су наши зидови и кров како кажеш чо`ече саздани од тешке вере православне, коју је Свети Сава повезао том чврстом апостолском армирачким везом.

Свети Петар

Данас рекох њему, сви могу да спомињу свог Јупитера, Зевса, Амона Ра, Тора, па чак и угушеног Манитуа. Сви они седе на неком свом Олимпу. Једино се ми Срби не сећамо или се слабо сећамо Сварога, Перуна, Весне и осталих, а они су као и ини наши богови утемељени у основицу православља, које је са нашим свецима веза између старе вере и тврдог Савиног и Душановог пута (ах, тако ми моје вјере тврде, кад се вратим до Призрена града…). Споменути Сварога за неписмене је јерес, а за писмене повратак срБског сећања, што је опасно.

Цар Душан

Бити православац је тешко, а то најбоље знају владике. Лакше је бити бишоп него владика. Владика је озбиљно звање. Владика се и по бради разликује од бишопа. Бишопу је све дозвољено. Бишоп може да буде бизнисмен, енолог, шта хоће. Владика не може. Владика је духовник. Владика је онај који је до војске, до народа, који је у сталном грчу већ миленијум, а вероватно и више, јер нам не дају да се присетимо и да ставимо прст начело као Мислилац. Увек кад се дозовемо памети уведу нас у неки рат, одељу нас, изрендају и од шуме храстова записа не остаде материјал ни за иверицу, јер нам и фабрике лепка уништише. Последњих сто година су пример како се растаче један свети народ озбиљног генетског материјала. Ипак, даће Бог и сви свети да не буде тако. Даће Бог и да бишопи буду бишопи.

Због свега овога нећу да доводим у сумњу ни Исуса, ни Светог Саву ни темељне Сварога, Перуна и Весну, ни цара Душана, који ће увек бити у срцу Срба са мачем и Закоником и који јесте светац, али су му туђини и то отели. Сви су они са свим јунацима наши од темеља до крова.

Сварог
 Да закључим са неколико речи. Окренимо се себи. Будимо први у ономе шта нам приличи, а то су одбране светиња, када дође време. Доста смо оштрили туђе јатагане, ред је да наоштримо своје и да пазимо где их и на коме употребљавамо, а што се сумњичавог Сократа тиче, дражи ми је и најдражи Свети Сава. Он је аксиом србства и истине.

На Павловдан 2020. године
Милорад Ђошић

One thought on “На Петровдан 2020 године”

  1. Да не буде забуне, текст је писан на Петровдан, а завршен и постављен на Павловдан.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.