НАШЕ ДОБРО СЛОВЕНСКО И ПРАВОСЛАВНО ПИСМО: Милован Данојлић – рехабилитација ћирилице је предуслов духовног опоравка и културне обнове

Фото: Архива “Новости”

НАШЕ добро словенско и православно писмо, са којим дишемо и пишемо, старо је више од хиљаду година.

У 20. веку, положај ћирилице ће се нагло пољуљати и погоршати. За то је пре свега крива погранична блискост са латиницом, иза које је стајала политичка, економска и војна надмоћ западног дела нашег континента, и освајачка ћуд латинице. Наша културна елита, на челу са Скерлићем, није одолела зову свеприсутне сирене. За њом су се, из непромишљености, али и из практичних разлога, повели учени и необразовани, еврофили и мондијалисти, грађани, помодари, па и део сељачког народа.

Томе је допринела и жеља да се приближимо југословенској браћи у западном делу државе основане 1918. године. Принели смо на олтар и ту жртву, не тражећи да нам се, са друге стране, нечим узврати. Државна управа све до растурања Југославије није била свесна опасности од колонизовања нашег животног и духовног простора. Веровали смо у будућност, а она је изостала. Нашли смо се, пре тридесетак година, са својом сиротињом, са својим решивим невољама. Међу њима је била и ћирилица.

Полако, и помало невољно, увиђамо да је она наша судбина. Да јој се ваља вратити као битном обележју идентитета. Да су њена основна људска права била запостављена и погажена. Њена рехабилитација је један од предуслова нашег духовног опоравка, наше културне обнове, за шта је, пре свих, задужена држава. Ћирилицом, као незаменљивим инструментом општења, морају се служити све државне управе, администрација, полиција, судство, и, дакако, школство, од основних до највиших образовних установа.

Фото: М. Лабудовић

Појединци могу како хоће, део медија како нађе за сходно, према својим тежњама и уверењима. Мондијалистичка штампа, као и електронски медији финансирани из иностранства, природно се служе латиницом, знају шта и за кога раде. Проблем су они који се испомажу латиницом из пуке лакомислености, из незнања, или помодарства.

Опоравак ћирилице је део једног ширег и дубљег програма, чији је циљ долажење себи. То ће потрајати, тек, не треба сумњати у добар исход.

 

Аутор: Милован Данојлић

Извор: Новости онлајн

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *