Милорад Ђошић: Свеска за филмове

Као мaли и мало одраслији сам волео да гледам филмове и до краја гимназије сам одгледао 1000 филмова. И записао. Свеску још увек чувам. Када је филм умро, а умро је одавно, престао сам да записујем.

Дара из Јасеновца

Синоћ сам после 45 година записао “Дару из Јасеновца” јер сам је толико година чекао. Иако сматрам да је филм требао да буде јачи, ретко шта може да надјача руку Бате Живојиновића који у филму “Козара” дланом држи шиљату шипку, којом Немац тражи јаме у којима су се Срби Козарчани скривали. Батина рука је можда и симбол јачине и озбиљности пројекта иза кога је стајала тадашња држава у којој се овај филм провукао као и “Марш на Дрину”. За сво жртвовање невиних мало је брзо прохујали двосатни филм па би можда продуценти требали да размишљају о серији, где би бар једна епизида требала да буде посвећена мученику Вукашину Клепачком и његовом мучитељу, где би у сваком делу требало да се опишу главни зликовци и да се јасно да порука ко стоји иза свега, односно да је мржња према православљу основна као и то да се дубоко разгради лажно братство и јединство које је неговано и негује се, али на српским леђима којима се државном политиком настављача НДХ-азије потурају нова бремена, а старе ране, чак и бугарске, отварају извртањем истине где се за немогуће злочине тврди да су државно подржани од тадашње српске државе. Долазимо до ситуације да нам разни Пркачини и ини држе вакелу, а  да нема ко да им одговори, и где је као обавезна јагода на врху торте Сребреница, поред које на светској карти злочина нема места за Братунац као супротној тачки те дијагонале.

Дару смо чекали од 1945 године и упознали под именом Зорка Скиба која је била једна од многих Даринки које су покрштавајући спасавали од крвничког ножа, јер не заборавимо да се народи стварају и покрштавањем. Зато је овај филм без обзира на лична мишљења требао бити снимљен као један од почетних питања, Хоћемо ли најзад почети да именујемо наше крвнике , а има их много.


Милорад Ђошић

3 thoughts on “Милорад Ђошић: Свеска за филмове

  1. Објективно добар покушај, лош филм! Почетак мучан и динамичан, онда успорава и тако до краја, без догађања!
    1.Није приказан дијапазон ужаса злочина, копања очију, одесцање делова тела, кување и печење људи и сл.
    2.Чувену реченицу није изговорио деда док су га ударали маљем, него монах док су га клали у такмичењу ко ће више заклати!
    3.Није приказано убиство ниједног православног свештеника
    4.Ниједно силовање, ваљда ке резервисано само за Сребреницу и србе
    И још много недостатака…али да не претерујемо,седи два монус!

  2. Свака част пријатељу, критички си заиста дотакао суштину тј недостатке како у режијском тако у глумачком смислу. Мислим и ја да у суштини преовлађује аматеризам, а то је (што си управо спомињањем Б. Живојиновића и објаснио) недостатак глумишта већ поодавно, али шта је ту је.

  3. После 80 година очекивала сам врућ филм, а не млак. Имам утисак да се сувише водило рачуна о коректности, само је загребана површина. Уместо преситних слова уводне реченице о оснивању логора коју нико није успео ни стигао да прочита, требало је да буде крупним словима написано: Филм је снимљен према стварним догађајима који су се дешавали и дешавају се и даље. Али вероватно је овако коректан једино могао да буде приказан у свету. Надам се да ће се ускоро снимити прави филм о Јасеновцу. А у међувремену, одређени српски глумци, великодушно играју у муслиманским и хрватским филмовима који приказују такозване српске злочине. Без имало морала.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *