Међународни дан матерњег језика – каква је језичка шароликост у Србији

Организација Уједињених нација за обрaазовање, науку и културу (УНЕСKО) поводом 21. фебруара, Међународног дана матерњег језика, указује да је језичка разноликост све угроженија и да више од 40 одсто светског становништва нема приступ образовању на језику који говори или разуме, саопштило је Министарство за људска и мањинска права.

У циљу подизања свести о значају очувања матерњих језика, тема Међународног дана матерњег језика 2021. године је “Неговање вишејезичности за укључивање у образовање и друштво”, додаје се у саопштењу.

Подсећа се да је Република Србија 2006. године приступила Европској повељи о регионалним или мањинским језицима Савета Европе, у жељи да допринесе заштити и очувању мултикултурализма и вишејезичности у Србији и Европи.

Ратификацијом повеље Србија се обавезала да штити све мањинске језике који се традиционално користе на нашој територији, и мањински језици се користе у образовању, медијима, управним и судским поступцима, економском, друштвеном и културном животу, напомиње Министарство.

Свесна значаја образовања на матерњем језику у контексту очувања језика националних мањина, Србија обезбеђује, осим на српском језику, целокупно образовање на матерњем језику на још осам језика: албанском, бошњачком, бугарском, мађарском, русинском, румунском, словачком и хрватском језику, подвлачи се у саопштењу.

Осим тога, још осам језика се изучава у оквиру наставног предмета Матерњи језик са елементима националне културе: буњевачки, влашки, македонски, немачки, ромски, словеначки, украјински и чешки језик, а око 60.000 деце похађа наставу на мањинским језицима на свим нивоима образовања.

Право на информисање на језику националне мањине се остварује путем штампаних и електронских медија, на мањинским језицима се издају новине, часописи, публикације, зборници, а електронски медији емитују програме на језицима националних мањина, подсећа Министарство за љлудска и мањинска права.

Истиче се да је у Србији у службеној употреби, поред српског језика, још 11 језика националних мањина (албански, босански, бугарски, мађарски, македонски, румунски, русински, словачки, хрватски, црногорски и чешки) на целој територији 42 јединице локалне самоуправе, осим тога влашки и ромски језик су у службеној употреби у појединим насељеним местима.

Напомиње се да када је у питању српски језик, домаћи лингвисти упозоравају да се он нашао пред све већом најездом енглеског и да је угрожен у мери у којој су то чак и неки светски језици – француски, немачки, италијански.

Генерална скупштина УНЕСKО 1999. године прогласила је 21. фебруар за Међународни дан матерњег језика, као сећање на студенте који су 21. фебруара 1952. године убијени у Даки у источном Пакистану, јер су протестовали због тога што њихов матерњи језик није проглашен за званични.


Извори: ТАНЈУГ, РТС

One thought on “Међународни дан матерњег језика – каква је језичка шароликост у Србији

  1. Да ли је неко у Европи спустио цензус за матерњи језик са 30 на 15% осим Србије? Српска нација нестаје свуда где је уграбе, на пр. јужни део Мађарске који је Регент оставио без милости рад Вараждинеца домовине сина.
    Наиме, колико год ми да пишемо одмах, али одмах, водећи се државном политиком коју ми немамо јављају се разни Пркачини https://youtu.be/PlVIdCVsDYk и остали.

    Нико није имао државни програм убијања осим НДХ, Немачке и Бугарске. То сад приписују нама. То је позната стратегија извртања чињеница. Иза свега стоји вероватно Немачка као вечни мрзитељ православља подстрехивана од Стварних Кварнића, Енглеза. Једног тренутка ће им ген прорадити као и усташко- бугарски. Овај Пркачин је само гласноговорник. Главни идеолог је Стјепан Месић, настављач традиције А. Старчевића и осталих недоправљених Срба. Говоре СМ би требали да се уведу као обавезно штиво уз јутарњу кафу на обуци српских обавештајаца.
    П.С.
    И на крају Сребреница као крем приче.

    П.С.1
    И док ми плачемо уз филм о Дари, која је државни пројекат, што треба поздравити и без обзира што је Дијана Будисављевић на крају испала највећи јунак у Новом Саду у исто време 20.00 часова организују аплауз за Ђорђа Балашевића https://www.youtube.com/watch?v=_kYhMH1Gmso . У исто време се у неком необавештеном чачанском селу доноси одлука о томе да се засади 66 багремова. Па, бре Срби освестите се!

    Шта рећи? Неимање државне политике резултује да нам разни ликови, велики и мали мишеви, држе придике, али је добро и има наде што су почели да се буде и успавани Медведи као што је Предраг Пипер,чија се реч увек поштовала.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *