Медијска агресија

Свакога дана поједини медији раде за некога и за нешто само њима знано. За предмет своје обраде имају различите теме, почев од тумачења начина извршења најтежих кривичних дела, па до опскурних љубавних заплета забрањених љубави. Ту су и силовања и прељубе. Поставља се веома оправдано питање: Има ли краја „развлачењу” појединих лица, како из позиције, тако и из опозиције, а и оних неопредељених? Већина медија, што електронских, што штампаних, узела је за право да сваког дана подиже тираже и гледаност недоказаним чињеницама, по систему рекла-казала. После много времена понеки од тих медија плати минималну цркавицу повређеним људима. Има се утисак да ти медији ништа друго не знају да осмисле и да уреде неку недељну емисију без расправе о теми која још није ни под правноснажном оптужбом. Намножили се самозвани аналитичари који сатима, без било каквих последица, што у студијима, што преко „Вајбера”, износе недоказане податке и чињенице о живим људима који имају породице. Откуда нама порив да тумачимо чак и дела ове последње групе која је ухапшена, или да осуђујемо сексуалне предаторе пре пресуде суда?

Многи не знају да чак ни осуђивана лица не смеју бити извргавана руглу и подсмеху, јер сваки човек има достојанство, а за своја недела ће одговарати пред судом. Медији могу само да констатују чињеницу да је неко осуђен за неко дело, али не и да износе своје оцене тога дела, ни после, а камоли пре пресуде суда. С оваквим прећутним одобравањем такве медијске агресије од стране свих нас стиче се утисак да јавност и медији само чекају када ће неко било шта да изјави па да се његова изјава данима тумачи на овај или онај начин. Притом они који су нападнути остају усамљени у своме паклу све док не докажу да са таквим стварима немају никакве везе. Чак ни деца највећих криминалаца не смеју бити изложена било каквој порузи или доведена у понижавајући положај због тога што је њихов отац направио било које кривично дело.

Одговорност је индивидуална и од суда потврђена, а евентуална кривична дела не могу служити за попуњавање програмских шема медија. Како тек да оправдамо ријалити програме који се преко целе године емитују на више телевизија, па смо дошли дотле да се стварају и посебни ТВ канали који служе за додатну медијску подршку ријалити дешавањима, тј. канал који је посвећен тумачењу онога што се дешава у ријалитију. Притом је реч о фреквенцијама с националном покривеношћу, а оне су ваљда опште добро, које се, међутим, користи на начин који урушава све вредности грађанског друштва. Ту се афирмишу само насиље, неморал и личности са дна друштвене лествице. Притом су те личности чак умислиле да су праве звезде и да су крем овога друштва, јер је њихова зарада вишеструко већа од зараде, на пример, васкуларног хирурга.

Сви они медији који свакодневно јављају грађанима која све кривична дела праве неки неваљали грађани, тзв. тајкуни, а да притом та своја сазнања не достављају и надлежном тужилаштву, на одређени начин прикривају кривична дела, јер постоји законска обавеза да се свако кривично дело пријави уколико имате сазнања о њему. Сада свако од нас може само да стрепи и да се нада да га неће неко означити као сексуалног преступника, јер ако то дође до медија – онда је даље све извесно и нема му спаса, без обзира на то што евентуална кривица није потврђена чак ни оптужницом. Свакојаки СМС-ови и снимци мобилним телефонима јавно се приказују на сваком кораку, без било каквих санкција и доказа да ли је та порука или изјава заиста потекла од лица које је означено. Чак и да јесте – то је забрањено износити без дозволе лица на кога се порука односи. Веома је ружно што се у опскурним медијима наводи да су, на пример, неке познате личности сексуални предатори и пре осуђујуће пресуде. Чак и да јесу, медији немају право то да преносе, без обзира на извор информације. Зашто не пустимо надлежне органе да до краја испитају и утврде било чију кривицу, па тек после тога да суд наложи објављивање пресуде? Када ће доћи такво време у нашем друштву?

Симо С. Стокић,
дипл. правник

Извор: Политика

Приредио, јер борба за ћирилицу је уједно борба и за медијску писменост: Администратор

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *