О исходу Првог светског рата управо је одлучио – хлеб.
– Хлеб је у Великом рату имао велики егзистенцијални значај, али је првенствено био питање и моралних вредности – наводи аутор. . Однос зараћених страна према непријатељском домаћем фронту, осећај солидарности и спремности на одрицање, активности на прикупљању помоћи у храни, разлике у следовањима хлеба у односу на друштвени статус и, посебно, третирање заробљеника – све су то питања етичке вертикале.
Вујадиновић подсећа да два појма имају пресудну улогу у животу сваког од нас. Хлеб је велики предуслов живота, готово неизоставан, а рат је сваки, на крају крајева безумни, сукоб због већег права на хлеб, некоме на бели хрскави, а некоме на опори црни.
У књизи „Хлеб у Великом рату“, он наводи руску пословицу која каже „да је хлеб највећи савезник што га може имати нека војска“. Битке су се водиле на бојном пољу, али рат много шире. У најтежим егизстенцијалним условима какав је рат, хлеб представља сведочанстава о симболичким вредностима и падовима људи. Ко има жита, топови му се најдаље чују!
Вујадиновић је историчар културе хлеба из Сремских Карловаца. Написао је и објавио бројне књиге, више од половине су о хлебу: „Хлеб на 200 начина“, „Девети миленијумски циљ“, „Хлеб са пивом“, „Обредни и обичајни хлеб у Војводини“, „Атлас музеја хлеба у Европи“, „Циповка – хлеб који се смеје на Месец“…
Извор: Новости онлајн