Када виде да преносимо текст Момчила Поповића из „Новости“ о клечању пред утакмице, многи ће се питати – а какве то има везе са Србским културним центром „Ћирилица“.
Има везе са културом, културом понашања, свести и савести. Овај текст је вредан јер представља саму срж, суштину настанка данас претежно богатих „култура“, превасходно америчке и енглеске. Настале далеко после наше србске и словенске, на геноцидном понашању, поробљавању и отимачини, ове нације и њихове културе су се најпре потрудиле да своје бруталне периоде ставе ван свих моралних и правних осуда, а затим су наставиле да се тако понашају и данас према онима које непрестано пљачкају и убијају. Само лицемерније – као што каже Момчило Петровић, своју грижу савести намећу другима и претварају у општу. Мада, можда треба поставити питање да ли је то уопште грижа савести. Можда је пре само прорачуната замена теза у стилу – сви сте криви што ми убијамо црнце, једног дана ћете одговарати за то, јер сте клечањем признали кривицу.
Између осталог, интересантно је како су Американци и Енглези схватили појам клечања – искључиво на једној нози. Нешто баш и не изгледа као покајање и тражење опроста.
Преносимо вам текст који све говори:
Весна Арсић
Замена теза ће у 21. веку отприлике бити циљ свега. Док неко не добије по носу. А зна се ко ће!