Еуген Клети и лав краља Петра у Шумарицама

Комунистичке власти нису оскрнавиле и уништиле старо војничко гробље, али су учиниле све да оно нестане из живог сећања, каже Ненад Карамијалковић, етнолог и антрополог из Крагујевца

Спомен обележје испод кога је заједничка гробница српских и страних војника изгинулих у Првом светском рату (Фото Б. Карталовић)

Крагујевац – Генерације Крагујевчана шетале су Шумарицама после Другог светског рата, не знајући да газе по гробовима српских и окупаторских војника који су ту сахрањивани још од друге половине 19. века. Реч је о старом војничком гробљу на коме су покопани посмртни остаци приближно 5.000 војника: око 3.500 српских ратника још из бојева са Турцима и Бугарима, око 1.000 аустроугарских војника свих националности које су живеле у тој двојној монархији, 361 немачког солдата, тројице војника царске Русије и тројице припадника совјетске Црвене армије. Ово је само резиме посвећеног трогодишњег истраживања заменика директора Спомен-парка „Крагујевачки октобар”, етнолога и антрополога Ненада Карамијалковића, аутора недавно представљене монографије „Старо војничко гробље у крагујевачким Шумарицама”, прве потпуне и надасве занимљиве научне студије о значајном сепулкралном локалитету око којег су се деценијама плеле многе легенде.

Они су нас убијали

Војничко гробље у самом срцу Шумарица најстарије је и највеће стално војничко гробље на тлу Србије. Већа од њега су само гробље Зејтинлик у Грчкој са 7.441 надгробним обележјем и гробље у Јиндриховцима у Чешкој са посмртним остацима 7.100 српских и 189 руских војника.

Упркос овој чињеници, о гробљу у Шумарицама се ћутало више од пола века, са свега неколико стидљивих покушаја крагујевачких историчара и других истраживача да о њему проговоре коју реч после Другог светског рата. Најпре из идеолошких разлога, каже Карамијалковић, наводећи да је интересовање за занемарено и маргинализоване војничко гробље у Шумарицама покренуо текст бомбастичног наслова „Комунисти порушили Зејтинлик у Крагујевцу” новинара и публицисте Милослава Самарџића, објављен првог октобра 1998. године у тада још популарном листу „Погледи”.

Старо војничко гробље у крагујевачким Шумарицама (Фото Милована Ракоњац)

У том тексту, написаном на основу сведочења фотографа Милована Ракоњца и једне старе фотографије, изнете су смеле тврдње о великом постхумном злочину комунистичких власти које су после Другог светског рата, наводно, порушиле око 2.500 крстача на гробљу.

– Фотографија из „Погледа”, која је и на корицама моје монографије, није могла настати неколико година после Другог светског рата, а непосредно пре наводног комунистичког рушења гробља, како у Самарџићевом тексту тврди фотограф Ракоњац, јер су на њој приказани дрвени крстови који су са гробља уклоњени 1942. године, по налогу Еугена Клетија, делегата „Фолксбунда” – немачког Савеза за бригу о ратним гробовима за Југославију, а све како би се на гробљу формирала централна гробница немачких војника из Првог светског рата. Будући да се није могло тачно утврдити где је ко сахрањен, у Шумарицама је током 1942. године формирана заједничка гробница са посмртним остацима 3.274 српска аустроугарска и немачка војника из Првог светског рата. То потврђује и сведочење Светислава Максимовића, историчара и писца који је преживео стрељање у крагујевачким Шумарицама октобра 1941. године и о том масакру написао књигу „Они су нас убијали”. Клетијево интересовање за гробље у Шумарицама, које датира још од периода између два рата, настављено је под чудним околностима и у годинама после слома нацистичке Немачке. Дакле, комунистичке власти нису, како се то досад мислило, оскрнавиле и уништиле гробље после Другог светског рата, али су учиниле све да оно нестане из живог сећања друштвене заједнице, кидајући споне са националном историјом и свим оним што има везе са предратним српским етницитетом. Занемаривање и маргинализовање гробља спроведено је уз прећутну сагласност крагујевачких установа културе, које очито нису имале снаге и ауторитета да спрече такву политичку одлуку – наводи Карамијалковић.

Војничко гробље у Шумарицама формира се упоредо са изградњом Војне болнице у Крагујевцу, а први војник је на том месту сахрањен 1866, што је уједно и година настанка гробља, а на 1868. како се то до сада тврдило. Био је то осамнаестогодишњи Живоин Јовановић, питомац из Крагујевца. Последњи српски војник сахрањен у Шумарицама је резервни потпуковник Војске Краљевине Југославије Урош П. Црниловић, који је погинуо бранећи Крагујевац априла 1941. године. Крајем прошлог века породица је ексхумирала посмртне остатке овог официра и пренела их у његово родно Власотинце.

Била је само једна скулптура

У Шумарицама су сахрањивани српски војници погинули у оба балканска рата, а гробље се шири највише током 1914. и 1915. године када у Крагујевац пристиже велики број рањеника и заражених тифусом, међу којима су и бројни аустроугарски војници. У зениту епидемије, на пролеће 1915, читав град је претворен у пољску болницу, а како је дневно умирало по десетак војника, гробље у Шумарицама постаје троструко веће у односу на оно од пре Првог светског рата које је имало више од 1.000 сахрањених.

Старо војничко гробље у Шумарицама данас

Само што је грозница утихнула, на Краљевину Србију 5. октобра 1915. године креће нова, сада велика тројна офанзива Немачке, Аустроугарске и Бугарске. Иако су околности крајње неповољне, краљ Петар Први никако не одустаје од градње црквеног храма на Опленцу, своје задужбине посвећене Светом Ђорђу, уједно и маузолеја свих Карађорђевића. У Тополи остаје све до повлачење с војском, 23. октобра 1915. године. Почетком те године започела је и прича о контроверзном шумаричком лаву, монументалној скулптури од белог венчачког мермера која и данас чува гробље и централну гробницу формирану по налогу Еугена Клетија.

– Прича о шумаричком лаву зачета је 3. јануара 1915. у Врањској Бањи где се краљ Петар одмарао после аустроугарских офанзива 1914. године. Тада је од Ерминија Дорија, младог вајара и каменоресца из Италије, наручио скулптуру лава која је требало да стоји на улазу у крипту храма на Опленцу. Наруџбеница, као и сви записи у краљевом дневнику побијају вишедеценијску тезу о постојању два лава, од којих је један пренет у Крагујевац, а другом се, наводно, губи траг. Била је, дакле, само једна скулптура лава коју су окупатори 1916. поставили на војничком гробљу у Шумарицама, са латиничним натписом на постаменту „Pro patria”. Тај натпис је касније промењен у ћирилични „Захвална отаџбина 1914–1918”. Управо испод тог лава је Еуген Клети 1942. године формирао централну гробницу војника из Првог светског рата – каже Карамијалковић.

Војничко гробље у Шумарицама први пут је обнављано у периоду од 1928. до 1930 године, а 2017. рестаурирано је преосталих 157 надгробних обележја, када је постављено и 89 бетонских крстова изнад хумки. То је учињено годину дана након званичне посете Крагујевцу представника немачког Савеза за бригу о ратним гробовима, што само говори да интересовање ове државе за своје погинуле војнике никад није престало. У вези са овим догађајем „Политика” је првог јуна 2017. године објавила опширан текст с прве стране насловљен „Немци траже да се у Шумарицама обележе гробови њихових војника”.

Током свог трогодишњег истраживања, аутор монографије о војничком гробљу у Шумарицама посетио је, осим наших, и државне архиве у Аустрији и Немачкој. Карамијалковић је, како сам каже, био први странац коме је дозвољено да уђе у нека архивска одељења. Тим поводом је изразио посебну захвалност немачким асистентима, Роберту Белалу Заки и професору Андреасу Роту. Иако је реч о научном штиву, монографија „Старо војничко гробље у крагујевачким Шумарицама”, чију је израду финансирало Министарство културе и информисања, чита као узбудљив постмодернистички роман у коме документарна грађа заузима важно место.


Аутор: Бране Карталовић

Извор: Политика

One thought on “Еуген Клети и лав краља Петра у Шумарицама

  1. Јиндриховице (претраживач)

    Недеља је је била резервисана за посету Јиндриховицама, малом месту близу Карлових Вари, где је сахрањено 7100 Југословена, који тада нису ни постојали него су се звали Срби и 189 Руса. Споменик је обновила Русија.
    Из Чешке смо се вратили са пуно лепих утисака и договором да ћемо се вратити…
    Не верујем да је на споменику у том малом месту освануло српско име.

    Још да напоменем да ми који мало дуже памтимо знамо да Немци некад нису били драги гости у Крагујевцу.
    Да ли су сада нека напише неки Крагујевчанин?

Оставите одговор на Милорад Ђошић Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *