Достојевски о љубави према народу

            У својим Дневницима за 1876. годину Фјодор Михаилович Достојевски многе странице посвећује и свом и осталим народима, односно бавећи се људском душом и психом, менталитетима нација, непрестано је тражио људску доброту не би ли је извукао на површину и ослободио њену лепоту која ће спасити свет.

            Те 1876. године Достојевски је своју чувену приповетку Кротка, написао за месец дана, након што је прочитао у новинама вест о самоубиству младе жене која је скочила са прозора са иконом у рукама. Приповетка је написана из угла мужа који размишља над одром своје младе жене о разлогу њене очајничке одлуке. Одломак који вам преносимо део је поглавља под називом О љубави према народу. Неопходни уговор са народом: 

             …Веома сам склон да поверујем да је наш народ тако огроман да ће се у њему изгубити саме од себе све нове мутне бујице, ма откуд да потеку. Хајте у овоме да помогнемо; хајте да заједно допринесемо, свако „микроскопском“ својом акцијом, како би ствар испала непосредније и правилније. Истина, ми сами ту ништа не умемо урадити, него само „волимо отаџбину“, за средства се нећемо сложити и још ћемо се много пута посвађати; али, ако смо се већ сложили да смо ми добри људи, ма шта било на крају ће се све средити. Ево у томе је моја вера. Понављам: у питању је двестагодишња одвикнутост од сваке акције и ништа друго. Ево баш кроз ту одвикнутост ми смо и свршили с нашим “културним периодом“ тиме што смо свуда престали да схватамо једни друге. Наравно, ја говорим само о озбиљним и искреним људима – само они не схватају један другог; а шпекуланти су друга ствар: они су један другог увек схватали…

 

Весна Арсић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *