Грађење ријечи у доба пандемије ковида 19

Пандемија ковида 19 (COVID-19, скраћено од Corona Virus Disease 2019), обољења које је први пут регистровано у кинеском граду Вухану крајем 2019. године, службено је проглашена 11. марта 2020, а од тада до данас представља незаобилазну тему – како у стручним, медицинским круговима, тако и у политици, економији, медијима, те у обичним, свакодневним разговорима. Њена свеприсутност природно се одразила и на активну лексику бројних језичких заједница, укључујући нашу. Наиме, промјене оквира свакодневице, изазване суочавањем с новом, непознатом болешћу, утицале су на то да говорници српског језика, како би именовали појаве које је пандемија са собом донијела, преузимају готове ријечи и изразе из друге средине, али и стварају неке нове, о чему свједочи Речник појмова из периода епидемије ковида проф. др Марине Николић и др Светлане Слијепчевић Бјеливук, настао као посебан пројекат Одсека за стандардни језик при Институту за српски језик САНУ.

Утицај актуелних друштвених промјена на језик, чини се, посебно је уочљив у онлајн комуникацији, која је одавно постала саставни дио наших живота, али је у вријеме пандемије, због разних рестриктивних мјера које су подразумијевале физичку дистанцу међу људима, нарочито добила на значају. Друштвене мреже већ више од годину дана преплављене су текстовима, мимовима и другим садржајима у вези с вирусом, поменутим мјерама, људима којих их предлажу, уводе…

Као илустрација наведеног може послужити језик Твитера. Поруке на овој друштвеној мрежи и микроблог услузи показују да међу најфреквентије ријечи које се односе на актуелну пандемију спадају сам назив болести – ковид (19), те корона, скраћено име за новооткривени вирус из групе коронавируса чији је званичан назив SARS-CoV-2. Оне се често појављују у двочланим конструкцијама, какве су: ковид болницаковид режимкорона журкакорона парти и сл., гдје се схватају као придјеви, а прилично су продуктивне и у улози мотиватора за грађење нових ријечи. То потврђују експресивне суфиксалне изведенице којима се именује сама болест односно вирус који је изазива: ковидчинакороначакороницакоронкакорончинакорончугакоронштура и короњара. Ријечју коронка означава се и особа женског пола заражена коронавирусом, мада се у овом другом значењу чешће користе именице ковидашица и коронашица. С друге стране, творенице којима се означавају заражене особе мушког пола јесу: ковидашкоронарацкоронацкоронаш те коронџија. Болница специјализована за лијечење ове болести назива се ковид болница, али и колоквијално – ковидара.

Глаголи коронизирати (се)коронизовати (се) и коронирати (се) имају значење ’заразити се коронавирусом’, а од њихових трпних придјева конверзијом су добијене ријечи које имају значење и функцију правих придјева: коронизиранкоронизован и корониран. Поред ових, с истом семантиком забиљежени су и изведени придјеви коронав и короњав те сложени придјев короносив (у коме је изостављен један од два једнака контактна слога). Занимљиви су и придјеви (прави и они који се схватају као придјеви) у двочланим конструкцијама типа: ковидна коалицијакоронашка ботинакоронини вилењацикоронин замакпосткорона периодпреткорона вр(иј)емепреткоронално доба и сл.

Међу ријечима које се односе на актуелну пандемију посебно су, ипак, интересантни индивидуализми забиљежени у језику Твитера. То су, прије свега, сливенице: Бања Ковидљача (Бања Ковиљача + ковид), вакционалност (вакцина + националност), Карантић (карантин + Антић), коробус (корона + аутобус), корон (морон + корона), ДвонедељКон (Пеца [Предраг] Кон + дв(иј)е [кључне] нед(ј)еље), Маја Гојковид (Маја Гојковић + ковид), петокоронаш (петоколонаш + корона), пЛандемија (план + пандемија), скоронa (скоро + корона), УКОРона (укор + корона) и др. У индивидуализме би се могла сврстати сложеница сајмофобија (’страх од оболијевања и смјештања у београдски Сајам’), али и примјери мотивисани довођењем у везу пандемије са новим технологијама, чиповањем помоћу вакцина, Билом Гејтсом и др.: чиписта (Šta sam noćas doživela od reptilijanca i čipiste Bila Gejtsa), Чиптари (Da li će posle čipovanja biti ok da Albance zovemo čiptari) и 5G-овати (Danas se slabo nešto 5G-ovalo).

Наведени примјери иду у прилог добро познатој чињеници да друштвене околности утичу на промјене у језику, и то првенствено у његовом лексичком систему. Говорници српског језика, као што се може закључити на основу порука са Твитера, не само да су преузимали лексику која се тиче пандемије него су и стварали нове ријечи и изразе како би именовали све с чим су се сусрели у протеклом периоду. Међутим, треба нагласити како мотив за стварање нових лексичких јединица није у свим случајевима било просто означавање – многе издвојене ријечи и изрази настали су из потребе за експресивним изражавањем. Такви случајеви, са периферије српског лексичког система, жаргонски су обојени, а углавном садрже шаљиву, подругљиву или пак ироничну компоненту. За велику већину издвојених примјера, ако не и за све, може се оправдано претпоставити како неће постати дио општег лексичког фонда. У сваком случају, најбоље би било да чим прије постану језичке јединице које упућују на реалије из прошлости, а да се наша језичка слика свијета испуни љепшим, позитивнијим садржајима.

Пише: Горан Милашин, Филолошки факултет, Универзитет у Бањој Луци

Извор: Језикофил

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.