Време је да се заштити римска гробница код Гроцке

Археолошки институт и Завод за заштиту споменика културе града Београда предали су пројекат заштите и презентације гробнице Министарству културе и информисања на конкурс за суфинансирање из области културног наслеђа

(Фото Р. Крстинић)

Касноримска гробница у Брестовику јединствена је на територији града. Не постоји, до сада откривена, очуванија и импозантнија грађевина тог типа из периода трећег и четвртог века наше ере на територији престонице, али Србије. Овај уникатни породични маузолеј показатељ је живота Римљана, архитектуре и уметности на нашем тлу у античко доба.

Пре само неколико дана Археолошки институт и Завод за заштиту споменика културе града Београда предали су пројекат заштите и презентације гробнице Министарству културе и информисања на конкурс за суфинансирање из области културног наслеђа.

– Пројекат смо урадили најпре с намером да се гробница заштити од влаге која продире у унутрашњост овог у земљу укопаног објекта и утиче на зидно сликарство. Конзервација гробнице је урађена 1964. године, али је од тада прошло више од пет деценија и у том периоду нису рађене велике интервенције. Што се тиче конструкције, гробница није у лошем стању, али је услед продора влаге зидно сликарство изузетно угрожено, па на плафонима и зидовима недостају читаве површине малтера са бојеним слојем – прича архитекта Емилија Николић, научни сарадник у Археолошком институту.

Уколико министарство одобри средства за суфинансирање, уз подршку општине Гроцка посао би можда могао да буде готов и до краја године. Наравно, све зависи од тога како ће радови на терену тећи.

– Осим грађевинских радова на осигурању гробнице од воде и влаге, а затим и обимних конзерваторско-рестаураторских радова на зидном сликарству, у плану је и да се измести стаза којом се долази до маузолеја, а која тренутно пролази средином приватног плаца. Идеја је да се направи нова стаза и да она иде ободом имања, да се постави путна сигнализација, да се посебно уради нова капија, озелени и уреди простор око гробнице, а испред ње постави клупа и табла са информацијама – каже Емилија Николић.

Овим пројектом указано је и на могућност да се на листу светске баштине Унеска у оквиру номинационог досијеа  „Границе римског царства – Дунавски лимес у Србији” који заједнички раде Археолошки институт и Републички завод за заштиту споменика културе предложи и ова гробница.

– Римска гробница у Брестовику један је од најдрагоценијих споменика културе из римског периода на тлу Београда и једини који је у тој мери очуван да у њега може да се уђе и доживи античка архитектура по којој су стари Римљани чувени. Овај антички породични маузолеј откривен је 1895. године и изузетан је потенцијал када је реч о туризму – каже Зорица Атић, директорка Центра за културу Гроцка.

Касноримска гробница налазила се делимично на приватном плацу, а делимично на гробљанској парцели. Део земљишта где је маузолеј, како сазнајемо, давно је продат држави, али је тек недавно та одредница промењена и у катастру па је сада тај део плаца преведен на општину.

– С обзиром на угроженост римске гробнице, овај пројекат је не само од локалног, већ и од националног значаја. Због тога Центар за културу подржава овај пројекат – истиче Зорица Атић.

Три саркофага и три просторије

Маузолеј у Брестовику случајно је откривен 1895. године када је домаћин Вукашин Милосављевић копао воћњак и том приликом пропао у гробницу. Испоставило се да је случајно открио један од најдрагоценијих споменика из античког периода у Београду. Археолошка истраживања обавио је проф. Михајло Валтровић, управник Народног музеја из Београда.

Он је тада утврдио да се гробница састоји из три дела. У једном од њих укопаном у брдо била су смештена три зидана саркофага – два већа и један мањи. Простор гробне одаје богато је украшен сликаним орнаментима, гирландама, мрежом укрштених трака на своду са цветовима, представама пловке, птица и рибе, а на западном зиду некада су се видели избледели делови одеће.

У другој просторији Валтровић је пронашао фигуре генија смрти, два лава чувара уласка у гробницу и скулптуру одевеног мушкарца у природној величини, који највероватније представља власника гробнице – важног римског официра или високог службеника.

Мученици за хришћанство

Гробница за коју стручна јавност на основу археолошких истраживања и налаза сматра да је припадала римској имућној породици везује се и за имена великохришћанских мученика Ермила и Стратоника који су поштовани како у православном, тако и у католичком свету. Постоји веровање да су ту сахрањене мошти светаца, а потом у неком периоду пренете у Цариград.

Писци житија ових светаца и на грчком и на латинском наводе да су Свети Ермил и Стратоник погубљени у време када је цар Константин 313. године већ био потписао Милански едикт о престанку прогона хришћана. Али је његов зет Лициније, владар источног дела Римског царства, у борби око превласти почео да прогони хришћане.

Свеци су у Дунав бачени испод Београдске тврђаве, а тела су им испливала 18 стадија (римска мера) низводно. Локални хришћани сахранили су их на брегу у каменој гробници, што је верујуће навело да се ради о локалитету у Брестовику.


Аутор: Бранка Васиљевић

Извор: Политика

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.