Википедија на српском језику – 18 година постојања

(Принтскрин)

Википедија на српском језику прославила је 18 година постојања.

По броју чланака то је највећа јужнословенска Википедија, док на листи свих Википедија тренутно заузима 21. место, речено је на обележавању пунолетства Википедије на српском језику, које је одржано онлајн путем.

У 2020. години било је више од 619 милиона прегледа чланака и преко 422.000 измена, а уредници и уреднице Википедије на српском су само током прошле године направили 24.000 чланака, од којих су најпосећенији били чланци о тв новели „Игра судбине”, Србији, серији „Јужни ветар”…

Википедија на српском језику тренутно има скоро 642.850 чланака.

Чланци су у почетку били писани само ћирилицом, а од 2006. године уведен је софтвер који је пресловљавао текст са ћирилице на латиницу и обрнуто, па је и латинично писмо постало равноправно, преноси Танјуг.

Од самих почетака до данас уведено је много новина како би корисницима рад био олакшан, па је тако у 2020. години уведен програм менторства, направљен нови стилски приручник, а освежен је и дизајн Трга.

У оквиру обележавања 18 година постојања представљене су најзначајније статистике са Википедије на српском, техничке новине, али и акције, маратони и такмичења која су у плану, а која значајно обогаћују пројекат.

Викимедија Србије је волонтерска организација чији су циљеви промоција и подржавање стварања, сакупљања и умножавања слободног садржаја на српском језику искључиво на непрофитан начин, као и идеје да сви људи имају једнак приступ знању и образовању. Кроз своје пројекте промовише рад на Википедији и другим Вики пројектима.


Извор: Политика

2 thoughts on “Википедија на српском језику – 18 година постојања

  1. Вероватно је Танјуг који је онда постојао утицао да се текстови конвертују на латиницу.
    Уписивању у “чланство” Википедијаша је посебна прича. Пре би прошао тест у Ми-6 него код њих. Наравно важи за Србе.

  2. СРПСКА ВИКИПЕДИЈА МОАРАЛА БИ ДА ИСПРАВИ ВЕЛИКУ И ШТЕТНУ ГРЕШКУ У ВЕЗИ СА НЕПОСТОЈЕЋОМ “СРПСКОМ ЛАТИНИЦОМ”

    Из српске Википедије кажу: “Чланци су у почетку били писани само ћирилицом, а од 2006. године уведен је софтвер који је пресловљавао текст са ћирилице на латиницу и обрнуто, па је и латинично писмо постало равноправно”… Прво, нормативно се у српском језику акже и пише: “ЋИРИЛИЧКО ПИСМО”, А НЕ “ЋИРИЛИЧНО”.
    Ово с непостојећом у стварности “срспком латиницом” у српској Википедији страшно је погрешно и много штетно.
    Писма у српском језику по Члану 10. Устава Србије не постоје “равноправна”, као што ни у једном језику у Европи и свету не постоји више писама за било који језик, па не могу бити међусобно “равнопрвна”. Писма се у српсском, али и у сваком другом језику, међусобно искључива у пракси. Ако Срби данас настаављају да пишу свој језик двама писмима, да би писали српски језик латиницом, морају искључити ћирилицу, а то је недопустиво по Члану 10. Устава Србије. Не постоји више никакав “српскохрватски језик”. И Устав Србије је 2006. године нормално исправио ранију грешкзу да се из “срспкохрватског језика” преузимају оба писма. То је и у свим другим језицима: не постоји нигде више писама за један језик јер би се тако народ међусобно делио (и) по писму, што се Србима и данас догађа зато што ни лингвисти (у струци и Правопису) и власт у спровоеђњу Устава) узрупиарју народно право јерс е народ у Србији исправно ан рееферендуму аз Устав определио за суштинско примењиво једноазбучје (и) српског језика (ћириличко, наравно). Аутори Вуикипедије, којима, свакако, честитамо “пунолетство у раду, и даље шире неуставност и непрактичност у чуавњу српског писма тиме што спомињу неуставну и непрактичну “равноправност пиасама” само за Србе. Дакле, у реду је (највише због Хрвата који енће ад уеч српску ћирилицу)) да се “пресловљава ћирилица на хрватску на латиницу”, али мора да се каже истина да се персловљава српски језик и његова ћирилица не на било коју врсту алтинице. Кад се почне читати тај члаанк о “српској латиници” у српској Википедији, одмах се види да је ту наведенаа позната хрватска абецееад (гајица) која је преименована у “српску латиницу”. Ту се и спомиње онај ко је највећи кривац, онај који је на основу фалсификата у репринту Вуковог Првог српског буквара насео на један убачен лист с табелом с називима писама у Европи из времена Вука Караџића, у којој постоји једно писмо под називом “илирска латиница”.Ту је латиницу фалсификатом П. Милосављевић приписао чак и Вуку Караџићу, што нема никакве стварне, ауторске везе с Вуком, што се састављања тог писма тиче. То је писмо касније мало иземњено до Гаја, уз додатак много касније једног слова од Ђуре Даничића, и та је латиница постала хрватско национално писмо од средине 19. века до данаас. За Србе, наравно, нико није састављао друго писмо до ћириличког писма које је Вук Караџић коначно реформисао у данашњем саставу. И то је једино, али сасвим довољно, живо српско писмо данас.Ни Вук ни било ко други није ни хтео ни могао, па чак ни смео на своју руку да саставља аз српски народ и његов језик конкурентско, алтернативно, друго писмо осим ћирилице, а нису то чинили ни други стручањци у било ком другом језику. Срспка Викиепдија то све мора да исправи, мора да пердочи да је и данас у језику Срба неуставна, штетна и непотребна појава другог туђеег писма (хрватске латинице која је само у 20. веку, после забрана ћирилице од окупатора Срба и Србије, а онда планском суровом фавориазцијом те хрватске латиницее замењена српска азбука до данас чак 90 одсто у српској јавности у пиасњу срспког језиак. Настављање те осмишљено фаворизоавне туђе латинице у језику Срба директна је последица одбијање срспких лингвиста да Правопис српскога језика у решењу питања писма усагалсе с уставном обавезом од 2006. године а све власти после 2006., а то је близу 15 година избегавају да свуда у Србији спроводе уставну обавезу у вези ас српским језиком и његовим писмом, што је несхватљиво за правну дражву, за какву се сви, ваљда, заалжемо. Дакле, не може се у српској, и било чијој, Википедији остављати недирнут чланак у коме се штетно по Србе, српски језик, српско писмо и по општи српски идентитеет, својатати и даље хравтска латиница. Хајде када би то користило Србима, па и да зажмуримо на то својатање. Али, то својатање, у ставри, настаавља да затире српско писмо које је у Србији већ искључено сто посто у многим областима употребе српског језика (банке, трговине, објашњења на производима, рекламиарње производа и сл.) На пример, издаавчко предизеће у Србији “Лагуна”, али све више и многи други изадвачи, веома ретко објављују књиге на ћириличком писму. Та појава гушења матичног писма избациавњем српског матичног писма не постоји нигде у свету, осим у Србији. Само Србима и то у језику матичног, државотворног народа, замењује се писмо, што је по Уставу недопсутиво.
    |

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *