Видовдански мит и косовски завет

Историја није време света, већ је она надсветска и континуитет одржања заједнице, каже Жарко Видовић професор историје цивилизације. Али, историјски континуитет је независан од искуства, па Андрић наглашава да је Његош косовски јунак, јер, свет жељи не зна угодити!

            Србски народ је заветна заједница с посвећењем (култом) сакралног карактера, што видовдански мит и косовски завет не може одвојити од обреда и светиње. Отуда је тај аманет, у суштини тројног карактера, и треба га проучавати као епску, митску и историјску појаву.¹ Свакако да заветну заједницу може да очува само духовност,  па се она зато и везује за „небеско царство“, које је литерарно поређење за  духовни развитак, а не митолошко-религијски рај, или блаженство које је првобитно филозофски појам.

Србска култура је јединствена управо по својој духовности, и не може се поредити ни са једном другом на земаљском шару! Епска специфичност србских јуначких песама јесте да оне не оплакују, већ величају и прослављају погинуле јунаке, јер су они у вези са божанским својим рођењем и пореклом. Отуда, задата реч и јунаштво имају обредну вредност посвећења: Само је Бог велики изнад аманета тврдог! Јунаци из србског мита не умиру, већ се уздижу на небо, али свет одрицање од материјалног и „земаљског царства“ из неразумевања тумачи као србско величање „пораза“ у Косовској боју.

Поход србских јунака у Косовски бој и легенду

Јунак умире за идеал који је узвишени циљ, а један од најлепших примера посвећеног јунаштва је пример мучеништва цара Лазара у овоземаљској борби за душу. Отуда, Грим пореди човекољубље јунака из народних песама са Момировим херојима. Антички херој је полубог, који је код питагорејаца посредник између неба и земље, али се реч херој никако не може објаснити помоћу „грчког“ језика каже М. Будимир, већ једино може помоћу архаично србског шура, херој, храбар. Поготово што су Срби једини европски народ који има посвећење јунака или хероја као виших бића.

Видовдански мит и косовски завет, уз живо народно предање, пресликавају општечовечанску митску симболику духовности. Њен камен темељац је појам части, који je потпуно непознат данашњем човеку, супротно старим Србима, који су сматрали да је за часна човека срамота гора од смрти! Шта је уопште изворно част? Одговор даје семантика, јер долази од старосрбског чьсть, део, комад, страна и број (чьстло). Али, да би разумели значење ове речи, морамо познавати србску митологију. Митолошки, постоје два дела, комада или стране овога света: десна божанска (небеска) и лева врагова (земаљска). Часна страна у колу небеском је десна божанска и небеска, која је у прошлости имала своје посвећење (култ). Зато је „част“ (срећа) давање у духовном смислу, док „частити“ значи дати у материјалном смислу. Отуда је Часни крст (магнетни фокусатор у атмосфери Земље) на десној страни кола небеског, по коме је изведен поклик: За крст часни и слободу златну, јер, то је (духовни) крст који доноси (општечовечанску) срећу!

Косовски божури

ко су видовдански мит и косовски завет светлоноше националног идентитета Срба, онда је његов симбол цвет божура, због своје црвене боје која припада Огњу, господару породичног огњишта. Познат је још као „духовска ружа“ или „цар цвећа“, који  носи име по богу Виду коме је посвећен. Стоји у вези са богом (Свето)Видом 9/22.6, а касније светим царем Лазаром и Косовском битком 15/28.6. Зове се још видовача или Видова трава, док га Светлана Стевић назива „Сунчев цвет“ и износи легенду о цвету божура који је помогао Сунцу да се сакрије од злодуха, јер су хтели да га украду када је било као грумен воска. Његово име  никако није могло да настане од арапског busur већ је обрнуто, јер црвени косовски божур је ендемска врста из северне Пеоније, античке регије по којој носи латинско име Peonia afficinalis.²

Духовност је изнад историје као и највише идеје, али, оне могу бити и мати Жеље, која рађа похлепу на коју опомиње епска порука:

 Земаљско је замалена царство,
А небеско увек и довека.

Свакако, да видовдански мит и косовски завет чине етнопсихолошку слику Срба и народни идентитет, који не доводи у питање мотив опредељења за „небеско царство“.

Правда (небеска) држи земљу и градове, а неправда (сила и реалност) руши обојеЧовек је луча тамом (битија) обузета, али заветна вера не зависи од овостраног света. Јер, наш jедини пут води у надсвесно, па зато заветна заједница има смисао духовности. Само, што духовност није моћ мишљења, већ срца и осећања каже Ж. Видовић, где се очишћење постиже дизањем из страсти у надсвесно или надбитије.

                                                           приредио Слободан М. Филиповић

__________________
¹ Потврду даје и семантика, с обзиром да реч „заветовати“ долази од аријског авати, нудити, у смислу похвале боговима, одакле је и лат. votum, у значењу завета или клетве, који као и похвала значе жељу која се може изродити у похлепу.
² Пеони су античко име за Србе у „грчком“ изговору за бога Сунца, а Панони у латинском.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *