Благо нама…Зорана Михајловић: Ако може „спремачица“, зашто не би могло „инжењерка“

Неквалитетна, али ово је једина фотографија на мрежи са сусрета Зоране Михајловић и Хилари Клинтон

У нашем језику постоје многе речи, нарочито називи занимања, које се сада већ традиционално исказују у женском роду, истакла је потпредседница Владе Србије и председница Координационог тела за родну равноправност Зорана Михајловић и као пример навела речи попут „чистачица“ и упитала зашто појединима „парају уши“ речи као што су „директорка“ или „председница“.

„Често слушамо како родно осетљиво изражавање нарушава лепоту нашег језика и да нам није потребно, јер су све речи које се користе примењиве и на мушкарце и на жене. Међутим, у нашем језику постоје многе речи, нарочито називи занимања, које се сада већ традиционално исказују у женском роду. Такве речи су „чистачица“, „куварица“, „касирка“, „васпитачица“ и углавном се ради о називима за занимања која су слабије плаћена и мање цењена. Зашто онда појединцима речи „директорка“, „председница“, „суткиња“, „инжењерка“ парају уши и „штете“ нашем језику? Да ли је то заиста до природе језика или до патријархалних образаца који не дозвољавају женама да буду препознате и присутне на позицијама моћи и утицаја?“, истакла је потпредседница Владе Србије и председница Координационог тела за родну равноправност Зорана Михајловић.

Она је, у ауторском тексту за лист „Политика“, рекла и да употреба родно осетљивог језика подиже свест о значају једнакости жена и мушкараца тиме што женама даје већу видљивост и препознаје њихове улоге и рад у свим сферама друштва.

„Језичка дискриминација се у нашем друштву највише види у пословном окружењу, где је и даље стандард да се у мушком роду исказују занимања која се односе на руководеће позиције, као што су директор, шеф, председник, управник, што указује на неравноправан положај мушкараца и жена и то је потребно променити како бисмо се развијали ка друштву једнаких могућности за све. Језик је промењив и еволуира са друштвеним развојем, те је као такав показатељ стања друштва у коме живимо и управо зато треба да тежимо томе да мењамо норме језика које су штетне, а на које смо навикли“, истакла је она.

Потпредседница Владе додала је да је друштво једнаких могућности друштво за које се сви залажемо и у коме желимо да живимо.

„Када почнемо да говоримо о председницама, истраживачицама, програмеркама, даћемо им већу видљивост и значај у друштву и схватићемо колико их заправо има око нас. На тај начин ћемо послати поруку свим девојчицама и девојкама да ниједна професија није искључиво мушка или женска и да могу да се остваре у било ком послу под‌једнако као мушкарци. Стога верујем да је свакодневна употреба родно осетљивог језика користан „алат“ за смањење јаза између мушкараца и жена, посебно у професионалном окружењу. Једино друштво у којем и жене, као и мушкарци, имају једнаке могућности и услове да живе, раде и развијају се може да иде напред и то је будућност за коју се залажем“, закључила је Михајловић.

 

Повезан чланак: Благо нама… Михајловић: Неће се кажњавати ако кажете борац, а не боркиња

Извор: Данас

Приредио: Администратор, Александар Јовановић

2 thoughts on “Благо нама…Зорана Михајловић: Ако може „спремачица“, зашто не би могло „инжењерка“

  1. МОЛИМ КОЛЕГЕ ЛИНГВИСТЕ, СЛАВНИЈЕ ОД МЕНЕ ДА СЕ НЕ РОГУШЕ НА ИМЕНИЦЕ ЖЕНСКОГ РОДА

    Овога пута сам на страни Зоране Михајловић. Заиста нема никаквих лингвистичких проблема па заиста “кад може “сперамчица или касирка, зашто не би могло и инжењерка. Мислим ад су моји славни колеге лингвисти без икаквог разлоаг “анрогушени” када се тражи да српски језик разликује речи за женски род. Српски језик и иначе има у својој приорди различите реечи за мушки, женски и средњи род. Па кад је наш ејзик такав, откуд лингвистима право да оспораавају стварање и коришћење речу у женском облику за жене. Наравно, има неких речи у мушком роду коеј јее теешко директно претворити у облик аз женски род. Али, молим вас (и нас), знате ад постоје синоними, па ако је немогуће претворити неку уменицу м. рода у ж. род, сачинимо синонимску реч за функције које су поверене дамама.
    Преам тоем, славнији колееге лингвисти од мене, ен рогушиет се више и ен љутиет каада жене траажее даа њихова функциаја има облик женског рода.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *