О, како иде уз ћирилицу: српско вино

Прилог РТС-а испод је уживање прочитати, а погледати снимак још већа милина. Треба ли да објашњавам, нарочито кад видите награђену Невену и скокнете на сајт винарије „Темет“?

„Лепота ће спасити свет“, у праву је био онај руски коцкар.

Без обзира ко лепоти помагао.

„Темет“

 

Изабрана најбоља вина Србије

Уочи највећег винског празника, на манифестацији „Свети Трифун“ на Савском венцу, стручњаци су бирали између 295 пријављених вина и изабрали најбоља у осам категорија. Оцењивали су их електронски.

Награде су уручене, између осталог, за најбоље традиционално произведено вино – италијански ризлинг из 2018. године, и најбоље црно вино од аутохтоне сорте за резерву „Три Мораве“ из 2016.

Александра Баројевић из шидске винарије „Виста хил“ изненађена је наградом за најбоље традиционално произведено вино.

 „Нисмо ни етикету припремили, лимитирана је серија, тек смо почели да радимо на природној бази вина и зато ми је баш драго што смо, мислим баш је било изненађење“, каже Баројевићева.

Невена Илић из јагодинске винарије „Темет“, добитница награде за вино аутохтоне сорте, наводи да је за ту винарију прошла година била врло успешна и да је освојила многобројне награде.

„Скренула бих пажњу на ово вино, да је и на најпрестижнијем такмичењу у Лондону, на Декантеру, освојило злато“, истакла је Илићева.

Прошлогодишња зарада од извоза вина, вредна 19 милиона евра, подстакла је државу да субвенционише нове засаде, лабораторијске анализе, машине, опрему и заштиту географског порекла.

Министар финансија Синиша Мали навео је да је управо 8,9 милиона евра и у буџету за 2020. годину, тачно онолико колико су винари тражили.

„Мали корак, три пута више, додуше, него прошле године. Мали корак напред, али довољно нам показује и нама и вама колико смо озбиљни да неке ствари променимо у овој индустрији да заједно идемо даље“, каже Мали.

Винарство у Србији већ пореде са ИТ сектором, јер годишње расте по стопи од 20 одсто.

Могућности су много веће, а првенство у развоју имаће старе домаће сорте грожђа.


Аутор: Срђан Димитријевић
Извор: РТС
Приредио: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Дебијан Линуксу

Извор: Ћирилизовано

Говори турски да те цела Немачка разуме

Све је више немачких држављана, потомака турских усељеника, другог и трећег колена, рођених у Немачкој, који земљу у којој су одрасли не сматрају својом. Да ли се осећају дискриминисаним? Извештај истраживачког ТВ магазина „Репорт Мајнц“ дошао је до потпуно другачијег закључка
 
„Наша домовина је Турска“: Зашто се 90 одсто Турака другог колена у Немачкој не осећа као код куће? Скриншот: „Репорт Мајнц“
Фудбал је дуго сматран врстом спорта која најбоље повезује људе различитих народности. Међутим, сада се у самом Берлину догађа да се на фудбалском терену говори само турски језик – на пример у клубу „Анадолуспор“. Сви његови чланови одрасли су у Немачкој. Знају немачки, али не желе да га говоре.

Зашто је то такоодговорио је „Репорт Мајнц“ у својој последњој емисијиУ емисији је приказано како се 90 одсто Турака другог и трећег покољења усељеника жене и удају међу собом – и зашто они на питање коју земљу сматрају својом домовином, одговорају: „Турску.“ Да ли промена културе добродошлице сада утиче и на децу и унуке досељених Турака?

Антинемачка хајка на Интернету

Према извештају „Репорт Ма
јнца“, то наводно није због тога. Уместо тога, новинари су пронашли доказе да турски председник Ердоган користи посреднике треће стране да би утицао на младе немачке Турке. У Немачкој постоји 500 турских фудбалских клубова. Многе од њих основале су Дитиб џамије у последњих неколико година. Они су директно подређени Турској председничкој службиПримећено је да су њихови проповедници у прошлости више пута позивали вернике да гласају за Ердогана или да се моле за турску победу у инвазији на Сирију. Зато је баварски министар унутрашњих послова Јоахим Херман (ЦСУ – Хришћанско социјална унија) већ предложио да џамије надгледа Служба за заштиту Уставног поретка (немачка тајна полиција-прим.прев.).

Новост је чињеница да сада оснивају и спортске клубове како би привукли људе који не иду у џамију, а новост је такође и самопоуздање с којим неки фудбалери одбијају да причају немачки на терену. Један од њих је Сердар Челик, тренер Анадолуспора. Каже да не разуме зашто немачки фудбалски тренери овакво понашање сматрају непоштовањем. Стратешки, било би паметније да противници не разумеју његова упутства играчима на терену.

„Поштован
е нацистичке џукеле!“

Према извештају „Репорт Мајнца“, младе Турке у Немачкој, буквално распаљују, Ердогану одани блогери, попут Тугрула Селманоглуа. Недавно је упозорио својих 270.000 пратилаца на Фејсбуку да своју децу чувају од НемацаНа крају крајевавели Селманоглу, „Немци су, у Другом светском рату, убили 6 милиона људи у гасним коморама.“

Оваквим постом, блогер је очигледно погодио живац своје заједнице. „Поштоване нацистичке џукеле„, написао је пратилац његовог блога у наставку. Говорило се и о „свињским ђаволима који личе на људе.“ Одговарајући на упозорење новинара о оваквој изјавиСелманоглу је тврдио да је мислио иронично. Али остаје чињеница „да свакодневно доживљавамо насиље и мржњу“.

 
Аутор: Антје Хилдебранд
Извор:
https://www.cicero.de/innenpolitik/integration-tuerkisch-ard-report-mainz
 

Религијска еволуција света (инфографички видео)

Пуковник Милорад Ђошић, председник удружења СКЦ „Ћирилица“ Београд и главни  уредник истоименог веб-сајта, проследио ми је повезницу на овај видео, коју је и сам добио од пријатеља.

Закључке ћете лако извући сами, али да кажем и своје утиске:

Застрашујуће, јер се види да бела хришћанска раса не да губи, него је већ изгубила трку.

Предивно, јер је очигледно да је инфографички видео нови медиј који правим ствараоцима даје додатне могућности да информишу публику, која је, са појавом интернета, одавно, постала несклона читању и гледању дужих форми.

Волео бих да видим и српску инфографичку видео продукцију, рецимо да се „Макроекономија“ удружи са неком од оних кућа које тренутно производе углавном сликани радио, емисије типа Уредник и „веома драги гост“ (који ће, мада ретко и само ако је искусан и упоран, успети да састави неколико реченица пре него што Уредник постави нови доказ своје стручности и природне генијалности).



Приредио: Александар Јовановић, на Дебијан Линуксу

Извор за видео: EVOLUTION MONDIALE DES RELIGIONS

Извор: Ћирилизовано