Пол Крејг Робертс: Не рекоше нам цену мултикултурализма

Кад нам либерални бели гоји и Јевреји наметнуше диверзитет и мултикултурализам, без да питају да ли се слажемо, не рекоше цену и колико ће то утицати на срозавање квалитета живота нас осталих.

Не рекоше да ће цена бити губитак јавне безбедности и јавног реда и мира, али зато Полицијска управа Минеаполиса, на пример, неки дан посаветова своје суграђане да “одустану од свог мобилног телефона и новчаника/торбице” ако им приступе пљачкаши и да се “не свађају и опиру криминалцу, урадите шта вам каже”.

У градовима и државама под контролом демократа, некажњивост коју званичници дароваше пљачкашима, који су палили читаве квартове и грабили све што су стигли из радњи и уреда, подстакла је велики пораст ионако набујалог криминала црнаца. Полиција, због ограничења која јој прописују демократе, каже нам да нам безбедност зависи од послушности криминалцима. Ако ови хоће кључеве аутомобила, дајте им их. У супротном, можете бити убијени.

Кад нам либерални бели гоји и Јевреји наметнуше диверзитет и мултикултурализам, не рекоше да ће нас то коштати наше историје. Научени да су неправедно тлачени од белих гоја као што смо ми, бели расисти које треба сломити, љубимци разноликости сада захтевају да поново напишемо своју историју. Та мода већ неко време влада на либералним универзитетима, а сада се у јавно образовање уноси преко “Пројекта 1619” што га је покренуо “Њујорк тајмс”.

Либерални бели гоји и Јевреји нам не споменуше ни додатни трошак: губитак поноса због достигнућа наше земље у одгајању толико различитих људи, тако да су небелци гоји данас свеприсутни у управама корпорација, као универзитетски предавачи и администратори, медијски пропагандисти, капетани полицијских снага и агресивно отворени чланови Конгреса, док „расистички белци“ нестају из јавности.

Либерални бели гоји и Јевреји нас не обавестише да се морамо одрећи споменика, подигнутих углавном белцима јер је наша држава била претежно белачка – па се монументи белачким супрематистима морају срушити, али не да бисмо удовољили већини америчког становништва, него шареној мултикулти мањини странаца, које либерални бели гоји и Јевреји доведоше да нам упропасте живот.

У чему се успева. Индоктринирани смо да делујемо против себе самих, мозгови су нам испрани, обрвани смо кривицом и превише емоционални и политички слаби да би ишта учинили у вези с тим.

Свет неће жалити због пада Америчке империје, која је била више хегемон него империја. Али, амерички бели гоји ће зажалити – због губитка сопствене безбедности, сопствених прихода, самопоштовања и што постадоше расељена лица у сопственој држави, а све због освајача имиграната које доведоше либерални бели гоји и Јевреји.

 

Аутор: Пол Крејг Робертс

Извор: We Were Not Told The Cost to Us of Multiculturalism и Ћирилизовано

Превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано / Линукс Такс Чачанин, на Дебијан Линуксу

Аустријски магазин Космо: ЕУ више не признаје српске универзитетске дипломе

“ОДБИЈЕНО”

Европско удружење за осигурање квалитета у високом образовању – ЕНКА одузело је, 20. фебруара 2020. године, пуноправно чланство Србији. То може имати последице за све Србе са универзитетском дипломом.

Како „Србија данас“ и друга српска гласила извештавају, ЕНКА је ставила Србију, чијом просветом управља министар Младен Шарчевић, у статус земље „под надзором“. Европско удружење за осигурање квалитета у високом образовању такође је од Србије затражило да у следеће две године испита све притужбе у образовном систему, да би поново добила пуноправно чланство.

Из тог разлога, министар Шарчевић основао је национално тело за акредитацију и контролу квалитета у сектору високог образовања, под вођством Симе Аврамовића и Јелене Кочовић. Њихов посао је био да исправе пропусте. Међутим, ово тело у томе није успело, због чега Србија више није део ЕНКА. 

Последице за Србе са универзитетском дипломом


Европско удружење за осигурање квалитета у високом образовању је најпознатија и најзначајнија организација ове врсте у Европи. Губљење пуноправног чланства ће сада створити проблеме у вези са признавањем српских универзитетских диплома у земљама ЕУ. Чланство у ЕНКА је гаранција квалитета. Србија је сада наведена као придружена чланица.


Извор:

Превод: Драган Вукојевић / Ћирилизовано

О, како иде уз ћирилицу: српско вино

Прилог РТС-а испод је уживање прочитати, а погледати снимак још већа милина. Треба ли да објашњавам, нарочито кад видите награђену Невену и скокнете на сајт винарије “Темет”?

“Лепота ће спасити свет”, у праву је био онај руски коцкар.

Без обзира ко лепоти помагао.

“Темет”

 

Изабрана најбоља вина Србије

Уочи највећег винског празника, на манифестацији “Свети Трифун” на Савском венцу, стручњаци су бирали између 295 пријављених вина и изабрали најбоља у осам категорија. Оцењивали су их електронски.

Награде су уручене, између осталог, за најбоље традиционално произведено вино – италијански ризлинг из 2018. године, и најбоље црно вино од аутохтоне сорте за резерву “Три Мораве” из 2016.

Александра Баројевић из шидске винарије “Виста хил” изненађена је наградом за најбоље традиционално произведено вино.

 “Нисмо ни етикету припремили, лимитирана је серија, тек смо почели да радимо на природној бази вина и зато ми је баш драго што смо, мислим баш је било изненађење”, каже Баројевићева.

Невена Илић из јагодинске винарије “Темет”, добитница награде за вино аутохтоне сорте, наводи да је за ту винарију прошла година била врло успешна и да је освојила многобројне награде.

“Скренула бих пажњу на ово вино, да је и на најпрестижнијем такмичењу у Лондону, на Декантеру, освојило злато”, истакла је Илићева.

Прошлогодишња зарада од извоза вина, вредна 19 милиона евра, подстакла је државу да субвенционише нове засаде, лабораторијске анализе, машине, опрему и заштиту географског порекла.

Министар финансија Синиша Мали навео је да је управо 8,9 милиона евра и у буџету за 2020. годину, тачно онолико колико су винари тражили.

“Мали корак, три пута више, додуше, него прошле године. Мали корак напред, али довољно нам показује и нама и вама колико смо озбиљни да неке ствари променимо у овој индустрији да заједно идемо даље”, каже Мали.

Винарство у Србији већ пореде са ИТ сектором, јер годишње расте по стопи од 20 одсто.

Могућности су много веће, а првенство у развоју имаће старе домаће сорте грожђа.


Аутор: Срђан Димитријевић
Извор: РТС
Приредио: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Дебијан Линуксу

Извор: Ћирилизовано