Чика Миленко у 97 години пише песме и стрпљиво чека издавача за своју љубавну поезију

Краљево – Пре неколико дана, уз рођенданску торту коју му је припремила кћерка Снежана, Миленко Пантелић из Врдила код Краљева

Миленко Пантелић из Врдила, фото: ГЗС/Миланко Даниловић

у добром расположењу и здрављу закорачио је у 97 годину живота. Ни на дан славља крепки старина није остављао по страни своје свакодневне обавезе него је исписао нову страну свог дневника који свакодневно води близу 40 година.

,,Пишем од 31. јануара 1980. године, од дана кад сам отишао у пензију. Исписао сам 50 свезака великог формата и пишем и даље о свим важнијим догађајима у мом животу и селу, али и о ширим друштвеним, политичким и другим збивањима, и то с великом вољом и еланом иако сам на прагу стоте године. И данас с пажњом пратим спортска збивања код нас и у свету, јер спорт, посебно фудбал, је моја велика љубав, али и озбиљне политичке ствари“, казује Миленко.

Осим личног дневника, класична проза и поезија привлаче велику пажњу и интересовање врдилског пензионера. Читао је наше, руске, немачке и француске писце, највише, мада и многе друге. И дан-данас пише песме, највише љубавне које су му, као озбиљно тврди, највећа страст и највише му леже. Жеља му је да баш на стоти рођендан светлост дана угледа збирка његових њубавних песама, који ће, ако не нађе издавача, сам да изда.

Поносан на живот и дело

Миленко с поносом говори о свом учешћу у антифашистичком рату за које је 2004. године од председника Владимира Путина одликован јубиларном медаљом, затим послератној изградњи и обнови земље, као и раду у краљевачком ,,Магнохрому“ где је без дана боловања и с пуним радним стажом отишао у заслужену пензију.
,,На бициклу сам, чак и по снегу и леду, дневно прелазио 30 километара од куће до фабрике и назад, и то пуне 33 године, да бих само неколико година путовао на мотору, старом добром ,,томосу“. Кад су велики снежни сметови носио сам бицикл на рамену и по десетак километара, али никада нисам закаснио на посао“, прича Миленко.

Умереност у свему, ведар дух, скромност и рад-рецепт за дуг живот

За добро здравље и дуг живот захвалан је ведром расположењу, умерености у свему, скромности у жељама и прохтевима, свакодневном раду и животној сапутници с којом је и срећном браку провео 63 године. Много му недостаје, сваког дана све више и више, како са сетом прича.

,,Највише ме брине што ми се Србија празни, што се мало деце рађа и о томе највише и причам и пишем. Залуд фабрике, путеви, мостови, модерне зграде ако нестанемо као народ“, вели наш чика Миленко, како га с поштовањем и љубављу ословаљавају комшије, пријатељи и велики број познаника и поштовалаца.


Аутор: Миланко Даниловић

Извор: Глас западне Србије

На Правном факултету у Београду представљена књига Горана Пајића „Слободан Милошевић – Нека друга прича“

У амфитеатру Правног факултета у Београду синоћ је представљена књига Горана Пајића „Слободан Милошевић – Нека друга прича“, аутентично сведочење из угла једног од чланова обезбеђења дугогодишњег председника Србије и СР Југославије.

На Правном факултету у Београду представљена је књига Горана Пајића

Др Бранко Ракић, професор на Катедри за међународно право и међународне односе Правног факултета нагласио је да је вредност ове књиге у чињеници да није политички обојена, већ фактографки представља догађаје и актере са домаће и међународне политичке сцене.
– Драго ми је да студенти могу да чују из прве руке низ појединости о личности Слободана Милошевића, његовом окружењу и породици током деведесетих година прошлог века.

Већина тих чињеница нису познате широј јавности, а долазе из пера човека који није имао никавог интереса да их мења или улепшава. Важност оваквих сведочења је и у томе зато што у историји света не постоји таква мера неправде која је нанета према једном политичару који је представљен у јавности гори од црног ђавола, а да је истина заправо била потпуно другачија. Тако нанета неправда не може да не заболи, посебно што је ту, праву истину, тренутно немогуће чути у Србији – истакао је професор Ракић.

Аутор, Горан Пајић објаснио је да је књигу написао испровоциран многобројним спекулацијама и неистинама о животу брачног пара Милошевић.

– Милошевић је без сумње био једна од кључних политичких фигура некадашње Југославије, али и Балкана. Нажалост, младе генерације немају могућности да сазнају појединости из његовог живота, зато што је и даље на сцени његова сатанизација. Књигу сам написао како бих пре свега младима понудио једно сасвим друго виђење и то из угла човека који је био у Милошевићевом непосредном обезбеђењу – нагласио је Пајић.

Делове из књиге „Слободан Милошевић – Нека друга прича“можете пронаћи и на нашем сајту, у рублици „Серијал“, а књигу можете поручити и преко „Књижаре Вести“.


Аутор: Ђ. Баровић

Извор: Вести онлајн

Изложба „Миланковићева временска капија“

Поставка у холу Народне банке Србије (Фотографија: Ненад Неговановић)

Изложба „Миланковићева временска капија” о једном од највећих српских научника, Милутину Миланковићу, отворена је у холу Народне банке Србије.

У оквиру обележавања Миланковићевих јубилеја, 140 година од рођења и 110 година од доласка на Универзитет у Београду, изложбу организују Удружење Милутин Миланковић и НБС под покровитељством Министарства културе и информисања Србије, преноси Танјуг.

Поставка садржи, између осталог, архивски материјал из области којима се познати научник бавио, као и личне ствари, фотографије, преписке са светским научницима…

Изложба почиње приказом ледених доба на нашим просторима, а потом хронолошки приказује период од доласка Милутинових предака у једној од српских сеоба, школовање у Даљу, Осијеку и Бечу, грађевинску активност у Бечу, саопштено је из НБС.

Посетиоци могу да се упознају и са Миланковићевим радом на Универзитету и Академији у Београду, његовим боравком у интернацији у Будимпешти, учешћем на православном конгресу у Цариграду 1923. године, као и са његовом богатом грађевинском активношћу у Србији и Југославији.

Фотографија: Ненад Неговановић

Представљен је архивски материјал из области у којима су осликане Миланковићеве научне мисли, од којих се неки први пут појављује у јавности, а посебну вредност имају материјали прикупљени у Уметничко-историјском музеју у Бечу и Архиву Мађарске академије наука у Будимпешти.

Иако је, после завршених студија и промовисања у доктора техничких наука, стекао углед афирмисаног грађевинског стручњака и проналазача, Миланковић 1909. године, попут бројних српских интелектуалаца из расејања, ношен дубоким патриотизмом, напушта удобан живот, успешан и финансијски веома уносан посао грађевинског инжењера у Бечу и долази у Београд за професора Филозофског факултета.

Врхунац свог стваралачког рада доживио је радећи и живећи 50 година у Београду.


Извор: Политика