Да ти причам приче шарамантске

Чачак – Збирка приповедака несвакидашњег наслова „Да ти причам приче шарамантскеˮ завичајног ствараоца Љубише Ћирковића представљена је публици у Галерији Градске библиотеке у среду, 30. септембра.

Фото: Градска библиотека “Владислав Петковић Дис”

Књига је промовисана на необичан начин јер је аутор у улози наратора увео публику у причу о Чачку и околини, а глумци Катарина Јоровић, Мишо Маричић и Бранко Тодоровић дочарали су необичне људске судбине у драматичним временима. Вече је било испуњено топлином и емоцијама које су посетиоце вратиле у прошлост, у доба када је баршунасти глас који казује приче за кафанским столом био гласник чаршијских вести, митова и легенди које су се надвијали над значајне историјске догађаје.

Књига је објављена почетком године у издању Завичајног друштва „Чачаниˮ, а тим поводом публици се обратила Милица Баковић. Она се између осталог осврнула на корене породице Ћирковић и плодоносан рад аутора на радним местима водитеља, новинара, музичког уредника и главног и одговорног уредника на Радио Чачку. Ћирковић је аутор документарних филмова о старом Чачку, песнику Дису, сликарима Рисимовићу и Ћирковићу и породици Надежде Петровић. Дочекао је пензију у Градској библиотеци у којој је радио на пословима дигитализације и изради рекламног материјала.

Извод из рецензије Радована М. Маринковића прочитао је Слободан Николић, а аутор је рекао да је наслов сасвим случајно настао из сећања на време када се кафа и добро пиће испијало дуже и људи имали више времена да чују једни друге. Причама се пред сваког читаоца поставља загонетка да читањем дође до одговора шта је то шарамантско у овом рукопису.

 

Извор: Глас западне Србије

ДР ЂОРЂЕ РАДИЋ (1839 – 1922) – ПОЉОПРИВРЕДНИ ПРОСВЕТИТЕЉ И НАУЧНИК

ОД 23. СЕПТЕМБРА ДО 17. ОКТОБРА 2020. ГОДИНЕ

Аутори изложбе: Драган Драшковић  и Оливера Ћосовић
Oрганизација: Савез инжењера и техничара Србије и Академијски одбор за село САНУ

Др Ђорђе Радић (1839-1922), пољопривредни просветитељ и научник, први доктор пољопривредних наука код нас и почасни члан Српске Краљевске академије.

Он је био први Србин који је на Бечком универзитету положио докторат из филозофије с пољопривредном расправом. Име Ђорђа Радића је постало познато и потребно Србији, те га је Кнез Михаило Обреновић више пута позивао и ангажовао, први пут 1864. године.

Оснивањем Друштва за пољску привреду 1869. године, др Ђорђе Радић је дошао у Србију и тада започиње нови период његовог живота и рада. Знање које је стекао школовањем, као и практична знања стечена обиласцима и проучавањем пољопривредних достигнућа већине европских земаља (од 1862–1869. обишао је Аустрију, Чешку, Француску, Немачку, Италију, Швајцарску, Холандију и Белгију) стављено је у функцију просвећивања и напретка српског сељака.

О значају и доприносу др Ђорђа Радића у утемељењу српске пољопривреде најбоље говоре његова дела: преко 40 објављених књига и више од 500 објављених чланака, уредништво у листовима СељакТежакДомаћинЦветарство, затим чланство у 67 пољопривредних и културних друштава (од којих су три америчка).

Међу његовим бројним научним достигнућима можемо поменути хибридизацију кукуруза коју је започео пре него што је то учињено у САД-у, добијање разних сорти кукуруза и кромпира, као и нових врста поврћа. Заслужан је за производњу првог памука у Угарској, увођење племенитије расе стоке и извођење укрштања. Изводио је огледе са узгојем свилене бубе, а захваљујући њему су и набављене, за оно време, нове справе и алати – гвоздени плугови и вршалице са витлом. Радио је на оснивању пољопривредних школа у Пожаревцу, Даниловграду и Краљеву, обављао послове секретара у Српском пољопривредном друштву и сарађивао са свим релевантним именима пољопривредне науке у Европи и свету.

Такође, др Ђорђе Радић је био редовни члан Српског ученог друштва и почасни члан Српске Краљевске академије.

 

Извор: САНУ

Народна библиотека Пирот

Поштовани читаоци,

          захваљујући Пироћанцима дошли смо  до Драгољуба Златковића, сакупљача народних умотворина пиротског краја и песника. У потрази за њим отишли смо до Културног центра Пирот где су нас љубазни домаћини спојили са господином Златковићем, а после тога и до Народне библиотеке где су нам приказали његова дела. Такође су нас информисали о дигитализацији дела Завичајне збирке Народне библиотеке Пирот.
Драгољуб Златковић

Дела Драгољуба Златковића


Књиге народних умотворина:


  • Пословице и поређења у пиротском говору, Српски дијалектолошки зборник, бр. 34, САНУБеоград1988;
  • Фразеологија страха и наде у пиротском говору, Српски дијалектолошки зборник, бр. 35, САНУБеоград1989;
  • Фразеологија омаловажавања у пиротском говору, Српски дијалектолошки зборник, бр. 36, САНУБеоград1990;
  • Срамотно и погано у пиротском говору, ДИОС, Софија2001;
  • Време уз огњиште, народне приповетке, Дом културе Пирот2002;
  • Тулу лан, булу лан, народне дечје умотворине пиротског краја, Дом културе, Пирот2002;
  • Гладно грне, народне приповетке пиротског краја, Народна библиотека, Пирот2003;
  • Дечји фолклор у пиротском крају, ДИОС, Софија2003;
  • Петко и Јана, ласцивна и скатолошка приповедања, певања и фразе из пиротског краја, Народна библиотека – Институт за књижевност и уметност, Пирот – Београд2004;
  • Приповедања из пиротског краја, Пи-прес, Пирот2005;
  • Традиционално сточарство у пиротском крају и његова перспектива, Пи-прес, Пирот2006;
  • Приповетке и предања из пиротског краја, Институт за књижевност и уметност, Београд2007;
  • Ругалице и њима сродни облици у традицији пиротског краја и суседних области, Пирот2012;
 

       На сајту Завичајне збирке погледајте дела господина Драгољуба Златковића, где између осталог приказује богатство пиротског народног говора тимочко-призренског наречја.



Милорад Ђошић